Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezvlašćeni penzioneri
Iako su decenijama rehabilitacioni i klinički centri građeni penzionerskim dinarom, imovinom upravlja država, a ne penzijski fond Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih uputio je zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih odredaba Zakona o akcijskom fondu i Zakona o privatizaciji koji se odnose na upravljanje akcijama u vlasništvu ovog penzijskog fonda. Fond traži da se iz buduće privatizacije svih društvenih preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izuzme njihova imovina do okončanja sudskog postupka. Primera radi, navode u Fondu, na berzi se odnedavno nalazi i "Politika" u kojoj penzijski fond ima 4,93 odsto akcija, u BIP-u 5,9 odsto, kao i "Karneksu" gde su akcije Penzijskog fonda najbrojnije.
U Fondu PIO kažu da je to jedini način da se spreči dalja rasprodaja imovine fonda, pre svega rehabilitacionih i kliničkih centara, domova zdravlja, banjskih lečilišta, u koja je Fond PIO godinama ulagao, a bez kojih bi sada mogao da ostane. Primera radi, samo od 1972. do 1985. godine Fond je za sufinansiranje gradnje Kliničkog centra Srbije uložio trista miliona dinara.
Budući da nema društvenog preduzeća u Srbiji u koje nije ulagao, Fond neće dozvoliti da ostane kratkih rukava. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog penzionera koji danas većinu ovih banjskih i klimatskih lečilišta zbog malih penzija ne mogu ni da koriste, iako je većina ovih RH centara građena parama od doprinosa zaposlenih, dakle današnjih penzionera.
U to vreme je na jednog penzionera dolazilo 4,5 radnika, tako da viškova para i te kako bilo. Tim novcem su građeni razni objekti: autoputevi, Sava centar, odmarališta, rudnici, vodovodi i kanalizacije... Budući da vlast smatra da to nije dovoljan razlog da penzioneri danas raspolaže svojom imovinom, Fond je odlučio da pravdu potraži - na Ustavnom sudu.
Skupština Srbije je 1996. godine donela Zakon o sredstvima u svojini Republike, kojim je utvrđena državna svojina, zbog čega je neminovno moralo da dođe do izdvajanja sredstava Fonda iz imovine pravnih lica koja su bila u društvenoj svojini. Pošto do toga nije došlo, Upravni odbor Fonda je decembra 2005. godine pokrenuo inicijativu za donošenje Zakona o imovini penzijskog fonda i uputio ga vladi, što je podržalo i Ministarstvo rada.
Međutim, kako ni do danas takav zakon nije donet, penzijski fond ima pravni interes da u pogledu očuvanja svoje imovine kao i utvrđivanja njenog stvarnog obima preduzme sve mere i aktivnosti uključujući i pokretanje sudskih postupaka u kojima će tražiti utvrđivanje svojih prava, kategorični su u Fondu PIO. Tim pre, što se pretpostavlja da se vrednost ukupne imovine meri - milijardama evra.
Iako je privatizacija uveliko u toku, Fond PIO, kako ističu, nije video ni dinara od svojih investicija. Prilikom privatizacije bilo kog društvenog preduzeća novac od prodatih akcija koje pripadaju penzijskom fondu odlazi na depozitni račun kojim raspolaže država, a ne pravi gazda – Fond PIO.
Sporni član Zakona o Akcijskom fondu kaže da akcijama u vlasništvu Fonda upravlja Akcijski fond, što je apsurd. Penzijski fond je na ovaj način doveden u situaciju da ne može da upravlja akcijama, utiče na njihovu prodaju, na cenu, odnosno lišen je prava upravljanja nad svojom imovinom. Istovremeno je Fond na ovaj način lišen i mogućnosti da uveća vrednost svojih akcija.
U bivšim jugoslovenskim republikama je ovo pitanje davno rešeno. Tamo penzijski fondovi sami upravljaju svojom imovinom, ili je osnovano posebno preduzeće koje to čini u interesu Fonda.
Fond je o pokretanju postupka obavestio i Agenciju za privatizaciju sa zahtevom da zastane s prodajom akcija u vlasništvu penzijskog fonda. Do okončanja sudskog postupka Agencija ne bi trebalo da izdaje naloge Akcijskom fondu za prodaju akcija Penzijskog fonda, smatraju u tom fondu.
-----------------------------------------------------------
Fond PIO da se obrati Skupštini Srbije
U Akcijskom fondu kažu da Fond PIO zahtev za izmenu spornih tačaka Zakona o privatizaciji mora da uputi Skupštini na usvajanje, pa tek pošto on bude izmenjen da počne da raspolaže svojom imovinom.
Akcijski fond, inače, pozdravlja zahtev Fonda PIO da traži da se imovina u koju su decenijama ulagali ne rasprodaje, jer iz toga svakako treba da dobiju svoj deo, ali pre odluke Skupštine niko im ne može pomoći.
Što se tiče zahteva Fonda PIO da se obustavi dalja prodaja akcija koje su u vlasništvu ovog fonda, u Akcijskom fondu ističu da je reč o malom procentu akcija, koje bi penzijski fond vrlo teško prodao. Teško je ponekad prodati i cele paketa akcija, a kamoli tako mali procenat od tri do četiri odsto, ističu u Akcijskom fondu.
Jasna Petrović
[objavljeno: 18.04.2007.]
