Izvor: Blic, 04.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeštetiti i Jezdine štediše
Obeštetiti i Jezdine štediše
Odbijanje poslanika saveznog parlamenta da glasaju za izmene Zakona o javnom dugu po osnovu stare devizne štednje prouzrokovalo je oštru polemiku između guvernera NBJ Mlađana Dinkića i predstavnika DSS. Zanimljivo je, međutim, da se u središtu polemike našao slučaj štediša 'Jugoskandika' dok je produžavanje roka isplate starim štedišama za pet godina, a što je po mnogima poslednja stvar koju je trebalo uraditi, ostalo po strani. O tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u razgovoru za 'Blic' Boško Mijatović, ekonomista Centra za liberalno-demokratske studije, kaže:
- Zakon je uključio i štediše 'Dafiment banke' što je razumno jer su i ti štedni ulozi svojevremeno bili pokriveni garancijom države. Druga osobina ovog predloga koja je zanemarena je produžavanje roka za isplatu stare štednje. NBJ je proračunala da ne može da isfinansira servisiranje stare devizne štednje u roku koji predviđa sadašnji zakon.
Ali taj rok ističe 2011. godine. Zar devet godina nije dovoljno da stvari krenu nabolje?
- Naravno da to prolongiranje sa stanovišta poverenja u NBJ i bankarski sektor ne može biti ocenjeno kao pozitivno. Ali, s druge strane, valja imati razumevanja i za državu koja nema novca. Možda bi bilo bolje da rok iz starog zakona nije menjan, a da je tokom narednih godina razmotreno kakve su finansijske mogućnosti države. Da li je guverner u pravu kada tvrdi da je zakon odbijen isključivo iz političkih razloga?
- Sve je u ovoj zemlji povezano sa politikom i ponašanje i jedne i druge strane povodom ovog zakona može se lepo obrazložiti političkim interesima. Ja se slažem sa Zoranom Šamijem da bi i štediše 'Jugoskandika' mogle biti uključene u krug onih koji su obuhvaćeni zakonom. Ti ljudi nisu ni znali da 'Jugoskandik' nije banka i da ta podgorička 'Banka privatne privrede' nije pokrivena garancijom NBJ. Oni su bili dovedeni u zabludu, ali ne svojom krivicom, već krivicom države i ja verujem da bi se za to mogli naći i jaki pravni argumenti. Meni je interesantno što DSS kao argument protiv zakona nije pokušao da iskoristi to prolongiranje roka isplate što svedoči u prilog tezi da su oni, u ovom slučaju, bili ono što se naziva konstruktivna opozicija koja nije htela da stvar tera do kraja i da po svaku cenu skuplja poene.
S druge strane, guverner je reagovao vrlo burno, krajnje politički i grubim rečima je napao i DSS i Koštunicu,. što nije čudno pošto se radi o direktnim konkurentima na budućim predsedničkim izborima. Ja verujem da će Koštunica biti predsednički kandidat DSS, a i Labus je najavio kandidaturu ispred G17. Da li mislite da i izostavljanje štediša 'Jugoskandika' iz predloga zakona ima političku pozadinu?
- Pa, očigledno je da NBJ želi da smanji obaveze po osnovu stare devizne štednje. Otuda i to prolongiranje roka za koje je bila neophodna neka kompenzacija, a to je uključivanje štediša 'Dafimenta', što je potpuno nesporno. Kod 'Jugoskandika' NBJ je imala formalnu mogućnost da ne uključi njene štediše, što je pokušala da iskoristi kako bi smanjila obaveze. U timu ste koji radi na reformi državne pomoći siromašnima. Istovremeno ste se nedavno založili za smanjenje poreza. Koliko su poreska i socijalna politika u skladu, a koliko jedna drugoj protivreče?
- Porezi su generalno visoki i ministarstvo ih sve bolje naplaćuje što je s jedne strane dobro, jer država može bolje da finansira socijalne i druge potrebe, ali s druge strane je loše, jer osiromašuje i građane i privredu. Klasična socijalna politika se još uvek delom finansira iz donacija. Međutim, Srbija se mora pripremiti za vreme kada će donacije presahnuti, a to će, bojim se, biti mnogo skorije nego što se očekuje. Vidimo da se Svetski program za hranu povlači, kao.i drugi jer smatraju da više nismo u dubokoj krizi i da bismo mogli sami da se brinemo o sebi. Koje poreze, po vašem mišljenju, treba smanjiti?
- Porez na promet je prvi kandidat, a zatim slede zahvatanja iz zarada. Branislav Krivokapić Kurs na štetu izvoznika Jesenas ste pokrenuli raspravu o kursu dinara? Da li i dalje mislite da je domaća valuta precenjena?
- Mislim. A da je tako i da to šteti izvozu potvrđuje naš trgovinski bilans u kome je pokrivenost uvoza izvozom skandalozno niska - svega jedna trećina. Kao posledica precenjenog kursa neke grane koje bi mogle da povećaju proizvodnju, pre svega zahvaljujući izvozu, to ne uspevaju zbog konkurencije iz uvoza. Na primer tekstilna industrija je svojevremeno bila dobra, produktivna i izvozno orijentisana. Sada slabo radi, izvoz je mali, pre svega zbog jeftine robe iz uvoza, a ona je jeftina zbog kursa i jeftinih deviza. S druge strane naš izvoz, opet zbog kursa, nije konkurentan, naša roba je skupa.
