Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Sep.2019, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obećanja su najslađe laži: Lekcija iz ruševina Notr Dama - ne računaj na pomoć bogataša!

Jedva da je požar ugašen, kad su neki od najbogatijih ljudi u Francuskoj požurili da pomognu u obnovi katedrale

Sećate se priče? Naravno da se sećate. Jedna od najstarijih i najsvetijih građevina sveta, katedrala Notr Dam u Parizu, obavijena je plamenom. Dok se slika pakla širi svetom, pojavljuju se komentari: grozno, katastrofalno, đavolski.

. Od Fransoa Henria Pinoa, vlasnika "Gučija" dolazi 100 miliona evra. Kako bi pokazali da ne zaostaju, porodica Arno >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << iz "Lui Vitona" izdvaja 200 miliona evra.

Još se bogataša pridružilo ovoj licitaciji, kao da se radi o aukciji skupocenih umetničkih dela. U samo tri dana francuska klasa milijardera obećala je skoro 600 miliona evra. Tako je barem pisalo u njihovim saopštenjima za javnost, piše za "Gardijan" Adita Čakraborti.

Neki od 3.600 pariskih beskućnika protestovali su zbog toga što se tako mnogo novca moglo pronaći za novi krov katedrale, a ni cent za krov nad njihovim glavama. Ali, šta siromašni zanju o uzvišenosti? Sa svih drugih mesta dolazio je zaglušujući aplauz, piše on.

- Milijarderi ponekad mogu da budu od koristi - rekao je urednik "Monivika".

- Svi su uz našu postelju - rekao je francuski televizijski voditelj Stefan Bern.

Uz takvo obilje gotovine, francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će gotičko remek delo da bude obnovljeno u roku od pet godina. Naslovnice su popunjene, studijsko vreme je određeno i svet je krenuo dalje.

Gotovo sigurno niste čuli ostatak priče, a trebalo bi, zato što je došlo do preokreta.

Prolaze nedelje, potom i meseci, a Notr Dam od milijardera ne dobija ništa. Obećanja iz sredine aprila kao da su zaboravljena do sredine juna.

 Veliki donatori nisu platili ni centa - rekao je novinarima zvaničnik katedrale.

Mnogo skromniji iznosi dolazili od dosta siromašnijih pojedinaca.

To je ponovo podstaklo medijske izveštaje, nakon što su dva bogata donatora, porodice Arno i Pino, svaki uplatili po 10 miliona evra. Usledila je tišina. Pitanje koja je Čakraboti poslao raznim donatorima većinom su ostala bez odgovora.

- Nazovimo to zasad parabolom nestalih milijardera, pričom koja umnogome ide u srce onoga što je pogrešno sa modernom filantropijom. Bilo da dolazi od Sklera, poznatih po opijatima ili da BP sponzoriše Britanski muzej, često dolazi pod uslovima i rokovima bogatih, a epska darežljivost skriva mnogo teži dogovor - piše u tekstu.

U vreme dok je kraj Sene gorelo, bili smo duboko potrešeni izrazima zabrinutosti ljudi odevenih u kašmir. Uzmimo kao primer porodicu i kompaniju iza "L'Oreala" koji su u to vreme objavili kako su "dirnuti ovom dramom koja ujedinjuje van granica kulture i ujedinjena, te kako nameravaju da učestvuju u kolektivnim naporima i talentima potrebnim za suočavanje sa ovim ogromnim izazovom, koji dotiče srce naše zemlje". Do sredine juna uplatili su jedno veliko ništa. Isto vredi i za naftni gigant "Total".

Milijarderi koji su obećali silne milione, dobili su prizanje i pažnju, a dali su samo delić novca. Osigurali su publicitet, a zauzvrat su izbegli bilo kakvu obavezu.

U međuvremenu treba isplatiti plate za 150 radnika na katedrali. Oko 300 olova s crvenog krova predstavlja otrvonu pretnju koju treba ukloniti pre nego što obnova počne. A trudne žene i deca koji žive u blizini moraju da se podvrgnu testiranjima zbog mogućeg trovanja.

Finansirati tako prljave, neglamurozne i temeljne poslove ne prilični milijarderima koji prodaju luksuznu robu.

Kao što je nedavno jedan službenik katedrale rekao: - Oni ne žele da daju novac za plate radnika. Sačuvaj, Bože! Oni će radije budućim naraštajima da daruju baziliku Guči, tako da svi vi možete da uživate - rekao je on.

Bilo da se radi o Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, bogataši daju novac velikim institucijama u središtu naših kultura kako bi osigurali društveni status na plakatima i događajima. Na isti način oni finansiraju političke stranke, a potom uživaju u povratim učincima kad ovi formiraju vladu.

Džilija Kejdž, ekonomistkinja, ukazuje na to da među tim istim ljudima koji obećavaju donacije za Notr Dam ima i onih koji su finansirali Makronov uspon do predsedničke pozicije.

U svojoj knjizi pod nazivom "Cena demokratije" ona je izračunala da je 600 bogatih ljudi u Francuskoj dalo od 3 do 4,5 miliona evra za Makronovu predizbornu kampanju. Drugim rečima, dva odsto svih donatora uplatilo je 40 do 60 odsto svih donacija za stranu En Marche. U nekoliko meseci, novi predsednik smanjio je porete bogatima, dajući svojim najbogatijim donatorima "povrat od skoro 60.000 odsto na njihove investicije". Baš kao i kod Notr Dama, mali ulog, puno uticaja i odličan povraćaj.

Tragedija Notr Dama ipak ima "srećan kraj" jer francuski bogataši zavlače ruke u džepove kako bi spasili deo svetske baštine, ali sve se to čini tragičnim. Nekolicina bogatih, koja ima svu medijsku pažnju i nijednu donaciju, oslanja se na novac hiljada običnih Francuza, dok je istovremeno kompletna ekonomija preokrenula naglavačke kako bi se okoristili oni koji ionako imaju najviše, zaključuje autor u "Gardijanu".

BONUS VIDEO: KAKO JE NASTAO GASTARBAJTER? Tog oktobra 1968... (VIDEO)

Nastavak na SrbijaDanas.com...