Izvor: Politika, 24.Jan.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezne rezerve slaba tačka Srbije
Padaće kamate izvan evrozone. U situaciji kada banka ima višak para koje nema kome da ponudi, bolje je zaraditi manje ali ipak zaraditi, kaže Herbert Stepic, iz Rajfajzen internešenela
Beč – Ove godine bićemo svedoci rasta kamatnih stopa na tržištima Evropske monetarne unije i istovremenog pojeftinjenja zajmova na drugim tržištima, prognozirao je minule nedelje Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen internešenela, u razgovoru sa grupom novinara iz Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zbog izjave da „samo sedenje na parama ne donosi profit”, Stepic je među učesnicima konferencije „Juromani” važio za jednog od najotvorenijih bankara, koji je bez ustezanja iskreno rekao kako Bečki sporazum, koji je doneo mnogo koristi, više ne odgovara bankarskom sektoru. Jer, kako kaže, sporazum ih obavezuje da drže isti nivo kreditne izloženosti i da su zato došli u situaciju da u ćerka bankama u pojedinim zemljama imaju mnogo više para nego što je njihovim klijentima neophodno. Ako bankare zbog viška likvidnosti „boli glava” i ako ne znaju šta će s parama, zašto onda ne smanje kamate, kako bi tražnja za robom koju nude bila veća, pitali su novinari iz Srbije.
– U pravu ste. Bolje je zaraditi manje, ali ipak zaraditi. Logično je očekivati da će se izvan Evropske monetarne unije to i dogoditi, zbog viška novca. Međutim, postoje dve kontradiktorne tendencije. Dok će, izvan evrozone zbog preterane likvidnosti cena novca padati, s druge strane, na međunarodnoj sceni stvari će se kretati u drugom pravcu. Prošle godine Evropska centralna banka i lokalne banke upumpale su velike količine novca u sektor kako bi zaustavile krizu i povećale likvidnost. U narednim mesecima, najkasnije do sredine 2010. godine, ECB će povući sredstva, što će na međunarodnom nivou znatno umanjiti likvidnost. Verovatno će povlačenje para obavljati postepeno, ali konstantno, što će dovesti do rasta kamatnih stopa – objašnjava Stepic.
On ocenjuje da kriza nije pogodila bankarski sektor u Srbiji, jer su mere ovdašnje centralne banke bile restriktivne. „Srbija je zemlja sa najvećim obaveznim rezervama za koje ja znam na tržištima na kojima mi poslujemo”, priznaje.
– Međutim, ono što je za nas bilo opterećenje u poslovanju, ispostavilo se kao dobro u doba krize. Moje pitanje guverneru Radovanu Jelašiću jeste da li ima nameru da dodatno liberalizuje obavezne rezerve, jer ono što je u jednom trenutku bila prednost, postalo je nedostatak koji destimuliše rast. Ako banke moraju da deponuju u centralnoj banci 40 odsto svojih depozita, onda ta sredstva ne mogu da se ponude tržištu. I to je, definitivno, jedna od slabih tačaka Srbije – ističe.
Ono što je paradoksalno, ponavlja, jeste to što banka ima isuviše novca, ali ne postoji dovoljno tražnje. Za to postoji nekoliko razloga.
– Kao prvo, ekonomija nije počela da raste. Mali rast je ostvaren, ali nikako drastičan. Drugi razlog je rejting klijenata. To znači da onima kojima smo mogli da pozajmljujemo, na primer, 10 miliona evra, sada se kvalifikuju za pozajmicu samo od pet miliona evra, iako im je možda potrebno 10 miliona. Za nas nema smisla da zadržavamo novac koji jednostavno miruje i zbog toga smo razgovarali sa guvernerom da formalizujemo dogovor verovatno od marta kako bismo postepeno smanjivali izloženost u skladu sa potrebama tržišta. Ako kojim slučajem tržište krene da raste i postoji snažna potražnja za kreditima, mi ne bismo menjali našu izloženost. Ako tržište ne bude raslo, mi nećemo povlačiti velika sredstva već ćemo se samo postepeno prilagođavati kako bismo ekonomičnije raspolagali svojim kapitalom i likvidnošću – kazao je Stepic.
A. Nikolić
---------------------------------------------------------
Ne ide jaka valuta uz slabu privredu
Verujem da bi tržišta u razvoju koja nisu završila proces tranzicije trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike, smatra Stepic.
– Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente, koji im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope, kao i da kontrolišu kurs. Dakle, smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija usvoji evro, jer još nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. S druge strane, dugoročno ima smisla postati deo Evropske monetarne unije. Jer, ne možete reći „imam slabu ekonomiju, a jaku valutu kao što je evro". Pravi put je ulazak u EU a zatim, kada ekonomija za to bude spremna, i uvođenje evra.
[objavljeno: 25/01/2010]
