Izvor: Blic, 13.Sep.2016, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPREZ Evo koji proizvodi nemaju ispravnu deklaraciju i time građane dovode u ZABLUDU
Hleb, peciva, proizvodi pod parolom "zdrava hrana" imaju deklaraciju na kojoj najčešće nije napisano sve što bi potrošači trebalo da znaju. Pored njih i deklaracije na bezalkoholnim pićima najviše dovode građane u zabludu.
Ovo su rezultati istraživanja koje je sproveo IHIS Nutricionizam u periodu maj-avgust, na uzorku od preko 2.500 proizvoda. Njihovi rezlutati pokazuju da ispravnu deklaraciju u prodavnicama u Srbiji ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 32 odsto i dalje ima neki nedostatak.
Hleb - najveći problem
Istraživanjem je utvrđeno da je najbolje deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora, u kojoj je više od 75 odsto ispravnih deklaracija, dok se najviše neadekvatnih deklaracija nalazi u kategoriji hleba i peciva kao i na proizvodima sa takozvane "zdrave police", gde je ispravno deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda. Najviše primera namernog zavođenja potrošača je u kategoriji bezalkoholnih pića.
Najčešće greške u kategoriji hleba su neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa “izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana“. Izgled deklaracija u obe ove kategorije navodi na zaključak da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi, kod proizvođača ovih proizvoda.
Nepostojeći kvalitet
U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj grešaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača. Primetno je da su proizvođači angažovali agencije koje pokušavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda. U toj kategoriji greške su i dalje neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, dodavanja vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. Nedostaje hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka. Slika na frontu pakovanja i naziva proizvoda nisu usklađeni. I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.
IHIS Nutricionizam je i pre primene sadašnjeg Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, 2013. godine, uradio slično istraživanje, i tada je konstatovano da je bilo 66 odsto dobrih deklaracija.
- Posmatrajući statistički, možemo konstatovati da je Pravilnik o deklarisanju uticao na poboljšanje ispravnosti deklaracija prehrambenih proizvoda samo za dva odsto. Sa druge strane, evidentan je pozitivan uticaj Pravilnika kako na tekstove deklaracija, koje su postale čitljivije i jasnije, tako i na sigurnost pri izboru adekvatnih proizvoda, što je naročito značajno potrošačima koji imaju probleme sa alergenima. Sada se svi alergeni u spisku sastojaka pišu istaknutim odnosno boldiranim slovima - kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
