Izvor: B92, 13.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OECD upozorava na recesiju
Pariz, Berlin, Tokio, London, Njujork -- Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je da su ekonomije 30 zemalja njenih članica već u recesiji.
OECD prognozira da će njene članice sledeće godine ostvariti negativnu stopu rasta od 0,3 odsto. "Privreda OECD - je, prema svemu sudeći, ušla u fazu pada, što je izazvalo porast nezaposlenosti u nizu zemalja", navodi se u najnovijem izveštaju te organizacije.
Ekonomija zemalja - članica OECD će, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako se ukazuje, početi da se oporavlja tek u toku 2010. godine, kada se očekuje za celu grupaciju privredna ekspanzija od 1,5 odsto.
OECD u najnovijoj analizi predviđa da će SAD ove godine ostvariti privredni uspon od 1,4 odsto, dok se za 2009. prognozira pad ekonomske aktivnosti na minus 0,9 procenata, kao i nešto veći ekonomski uspon u 2010. godini od 1,6 odsto.
U zoni evra ove godine treba očekivati, prema proceni OECD , rast od 1,1 odsto, dok bi dogodine monetarni blok u kome se sada nalazi 15 država, a od Nove godine i Slovačka, mogao da očekuje negativnu stopu privredne ekspanzije od 0,5 procenata.
Blagi oporavak privrede zone evra OECD predviđa u 2010. Tada bi stopa rasta u tom regionu trebalo da se kreće oko 1,2 odsto.
Nivo nezaposlenosti u zemljama OECD povećaće se naredne godine, kako predviđaju stručnjaci Organizacije, čije sedište se nalazi u Parizu, na prosečnih 6,9 odsto, što je jedan procenat više u odnosu na sadašnji prosek ljudi bez posla.
U toku 2010. zemlja - članice OECD-a imaće, u proseku, veću stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto.
Rast nezaposlenosti biće najveći, kako se predviđa u analizi OECD, u zoni evra, gde će se dogodine uvećati na 8,6 odsto i na devet procenata tokom 2010, sa 7,4 procenta u ovoj godini.
U SAD će, međutim, nezaposlenost biti nešto niža, jer stopa lica bez posla naredne godine neće premašiti, u proseku, 7,3 odsto (trenutno u SAD stopa nezaposlenosti je 6,5 odsto) i 7,5 procenata u toku 2010.
Ekonomisti OECD -a ocenjuju da je krajnje loša situacija koja je u privredi članica Organizacije zabeležena sredinom septembra privremena pojava.
Period finansijskih potresa u zemljama - članicama OECD -a mogao bi, međutim, da potraje znatno duže i da se produži na celu narednu godinu i da tek nakon toga nastupi period postepene normalizacije, zaključuje se u najnovijoj analizi OECD - a.
I nemačka privreda ušla u recesiju
Nemačka privreda ušla je u recesiju, nakon što je danas potvrđeno da je u trećem kvartalu privredni rast u vodećoj evropskoj ekonomiji, bio negativan, usled globalnog ekonomskog zastoja i ekspanzije kreditne krize.
Privredni rast u Nemačkoj opao je tokom trećeg tromesečja 0,5 odsto, što je više od prethodnih prognoza ekonomista, saopšeno je u Berlinu.
Nakon što je već dva uzastopna kvartala imala negativnu stopu rasta, nemačka privreda je sada i tehnički ušla u recesivni talas, ističu domaći ekonomisti, na čije mišljenje se pozvaja londonska tv stanica Bi-Bi-Si.
Veliko "posrtanje" nemačke privrede izazvalo je pravi šok u Nemačkoj, jer su zvaničnici u Berlinu, a i predstavnici domaćih ekonomskih instituta još samo pre nekoliko meseci tvrdili da će njihova zemlja izbeći recesivni talas, ističe ekonomski komentator Bi-Bi-Sija Stiv Rozenberg.
On ukazuje da privreda Nemačke veoma zavisi od izvoza, koji je baš poslednji meseci u primetnom padu, zbog jenjavanja globalne tražnje.
"U jeku globalne recesije, kupci jednostavno nemaju novca da nabave ni tako kvalitetne automobile, ni najbolje fabričke mašine u svetu kao što su nemačke", zaključio je Rozenberg.
Japan spreman da pomogne MMF-u
Japan je spreman da Međunarodnom monetarnom fondu obezbedi pozajmicu od 100 milijardi dolara iz svojih deviznih rezervi i da na taj način učestvuje u pomoći fonda zemljama u razvoju zahvaćenim finansijskom krizom, izjavio je danas agenciji Rojters neimenovani izvor iz japanske vlade.
Prema tom izvoru, japanski premijer Taro Aso će ovu ponudu Japana dati na predstojećem susretu predstavnika grupe 20 (G20) vodećih industrijskih i zemalja u razvoju, tokom vikenda u Vašingtonu.
MMF je krajem prošlog meseca usvojio novi program kratkoročnih kredita za zemlje u razvoju koje imaju dobre privredne rezultate, ali i probleme sa dobijanjem kredita.
Prema izjavama predstavnika MMF-a, u okviru tog programa na raspolaganju će biti maksimalno oko 100 milijardi dolara.
Fond je, povrh svega, prošle sedmice usvojio pozajmicu od 16,5 milijardi dolara za Ukrajinu i 15,7 milijardi dolara za Mađarsku.
Čitav niz razvijenih zemalja sada doživljava usporavanje privrednog rasta, a ključ za izlazak sveta iz krize je, prema mišljenju mnogih analitičara, upravo nastavak rasta na tržištima u razvoju, piše Rojters.
Finansijska kriza, međutim, nije mimoišla ni Japan. Tokijska berza i njen glavni indeks Nikei pao je danas za više od pet procenata, nakon što su se valutni kursevi menjali kao na ljuljašci, pri čemu je japanska valuta ojačala na 95 jena za dolar.
Analitičari prognoziraju pad u recesiju još niza bogatih zemalja. Predstavnik centralne banke Japana "Benk of Japan" (BoJ) Seidži Nakamura izjavio je da "postoji rizik sve većeg pada (privreda) i u zemljama u razvoju, koje se oslanjaju na svetsku ekonomiju. Te ekonomije u razvoju će ustupati, a zapadne razvijene države će isto tako da se povlače".
Sarkozi: Dolar više nije jedina globalna valuta
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je danas da američki dolar ne treba više da se smatra "jedinom globalnom valutom", kao nakon Drugog svetskog rata.
Sarkozi je izjavio da će taj stav preneti na samitu Grupe 20 u Vašingtonu, posvećenom svetskoj finansijskog krizi.
Francuski predsednik naglasio je da ono što je važilo 1945. godine, više ne važi. Njegova izjava odnosi se na konferenciju Breton Vuds održanu 1944. u Nju Hempširu, na kojoj su ustanovljeni protokoli međunarodne trgovine, bankarstva i drugih finansijskih odnosa među državama.
Opšti pad indeksa akcija
Svi vodeći svetski indeksi akcija su danas bili u padu, usled pojačane bojazni investitora zbog širenja ekonomske krize, dok je na valutnim berzama primetna produžena slabost britanske funte, čiji kurs već danima opada zbog sve izraženije slabosti ostrvske privrede.
Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - oslabio je, u podnevnoj trgovini na londonskoj berzi, za jedan odsto, na 845,53 poena. Taj indikator je, kako izveštava agencija Rojters, već treći dan za redom u minusu.
Sinoć je FTSEurofirst 300 u završnoj trgovini vredeo 3,4 odsto manje nego prethodnog dana, a od početka ove godine je oslabio visokih 44 odsto, usled razornih posledica kreditne krize i globalnog ekonomskog usporavanja na poslovanje tržišta akcija u Evropi.
Hartije britanskih banaka su tokom današnje trgovine bile u najvećem minusu, jer su pojeftinile, u proseku, od 5,7 do 8,8 odsto, dok su akcije švajcarske UBS banke smanjene skromnije - 3,1 procenat.
Vodeći indeksi akcija na japanskom tržištu su takođe bili u osetnom padu. Tako je, naprimer, Nikei indikator na berzi u Tokiju danas smanjen za više od pet procenata, sledeći ranije zabeleženu tendenciju pada na njujorškom Volstritu, gde su noćas takođe bili u osetnom minusu svi osnovni tehnički pokazatelji poslovanja.
Pad indeksa na Volstritu podstaknut je i izjavom američkom ministra finansija, Henrija Polsona. On je sinoć rekao da vladin 700 milijardi dolara vredan paket pomoći neće biti upotreblje za otkup loših bankrarskih potraživanja kao što je prvobitno planirano, nego za ubrizgavanje kapitala u ugrožene bankarske organizacije da bi mogle ponovo da obavljaju pozajmice svojim klijentima.
Na deviznim berzama funta sterlinga je i danas bila u centru pažnje, jer je na deviznoj berzi u Londonu oslabila na šestoipogodišnji minimum prma dolaru istovremeno izgubila nešto od pređašnje vrednosti prema većini ostalih valuta.
Funta se na londonskoj berzi "srozala" do kursa od 1,4806 dolara, što je najniža vrednost ostrvske novčane jednice prema američkom takmacu od proleća 2002. godine.
Analitičari u Londonu navode da je osnovni izvor sadašnje "teške" slabosti funte ranjiva britanska privreda koja je već u recesiji i tek je, kako predviđaju stručnjaci Banke Engleske, dogodine očekuju "velika iskušenja".
Evro je danas takođe ojačao prema funti, ali ne znatnije, dok je zajednička valuta 15 članica evropske unije vredela nešto više od 1,25 dolara i 119 jena.
Dolar je kotirao oko 95,5 jena, nakon što je prethodno bio za oko jen slabiji, u situaciji kad je japanska valuta i dalje vrlo tražena, pre svega zbog veoma raširenih spekulativnih poslova na deviznim tržištima.
