Izvor: Politika, 11.Apr.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O „Trepči” sa Srbijom
Privremene institucije u Prištini nameravaju da privatizuju taj kombinat po sistemu javno-privatnog partnerstva i davanja koncesija Potpis za sliku: Vredna imovina čeka deobni bilans
Privremene vlasti u Prištini neće moći da privatizuju „Trepču” a da prethodno o tome ne razgovaraju sa Vladom Srbije, rečeno je juče „Politici” u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Privremene institucije u Prištini nameravaju da privatizuju metalurški kombinat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Trepča”, po sistemu javno-privatnog partnerstva i davanja koncesija, prenele su agencije. To bi se učinilo kao što je urađeno sa aerodromom Priština, davanjem koncesije na 20 godina.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović apelovao je na predstavnike kosovskih institucija da odustanu od najavljene privatizacije „Trepče”. U izjavi Tanjugu on je rekao da je primetno da prištinske institucije u poslednje vreme žure sa potezima koji će po prirodi stvari biti predmet pregovora u Briselu, kako bi sebi stvorile bolju pregovaračku poziciju i da u tom svetlu treba gledati na najavljenu privatizaciju „Trepče”.
„To je, rekao bih, stvaranje bolje pregovaračke pozicije, ali može imati štetne posledice, jer će se svakom ovakom potezu srpska strana suprotstavljati. U atmosferi konfrontacije ne mogu se naći dobra rešenja”, rekao je Ivanović.
Kad god bi u protekloj deceniji Priština posezala za svojinom u južnoj srpskoj pokrajini, zvanični Beograd je jasno stavljao do znanja da će se Srbija boriti za svoja prava i svoje vlasništvo na Kosmetu.
„Upravo pitanje prava vlasništva i imovine biće predmet razgovora i dijaloga koji nas čeka u najskorije vreme”, ukazao predsednik Srbije Boris Tadić povodom poslednjeg uništavanja opreme Telekoma „Srbija” na KiM, krajem septembra prošle godine.
Srbija, pored ostalog, na Kosovu i Metohiji ima nepokretnu imovinu koju su njene državne institucije procenile na oko 220 milijardi dolara. Tolika je ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže država, njena privredna i javna preduzeća. Privatna imovina više od 30.000 srpskih porodica, koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa 1999. godine, vredi najmanje četiri milijarde dolara.
Uprkos protivljenju Vlade Srbije, sa kojim su upoznate i institucije međunarodne zajednice, Civilna misija Ujedinjenih nacija na KiM (UNMIK) od 2002. godine je sprovodila privatizaciju društvenih firmi. Neophodnost privatizacije na KiM srpska vlada nije osporavala. U svojim apelima upućenim Misiji UN u južnoj pokrajini, Svetskoj banci, Komisiji Evropske unije i drugim međunarodnim faktorima, tražila je da se poštuju važeći međunarodni standardi zaštite svojine i poverilaca. Uključujući i prava izbeglih Srba i drugih koji su bili zaposleni u tim preduzećima.
– Do 31. marta 2010. godine na Kosmetu je ukupno privatizovano 545 društvenih preduzeća – kaže Veselin Kočanović iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju. – U kosovski Privatizacioni fond prikupljeno je više od 460 miliona evra. U 95 odsto slučajeva kupci su Albanci. Prema prvobitnom planu Kosovske privatizacione agencije, preostalo je da se privatizuje još nekoliko stotina firmi. Većina ih je na severu Pokrajine, u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom. Među njima je RMHK „Trepča” i kompleks hotela i skijališta „Brezovica”, kao i javna preduzeća. KPA je procenila da njihova vrednost premašuje dve milijarde evra.
U takozvanim bečkim pregovorima 2006. i 2007. godine, koji su prethodili Predlogu sveobuhvatnog sporazuma za rešavanje statusa Kosova i Metohije specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, najmanje se razgovaralo o imovinsko-svojinskim pitanjima, ukazao je u izjavi za naš list Aleksandar Simić, član našeg pregovaračkog tima.
Simić naglašava da UN nisu imale mandat da menjaju svojinska prava na Kosmetu, što je dosadašnjom privatizacijom učinjeno. Specijalni izaslanici UN su sprovedenu privatizaciju predstavljale i opravdavale kao poseban vid upravljanja imovinom, jer je reč o dugoročnom zakupu na 99 godina, ali je faktički to bila privatizacija. Srbija je u startu bila protiv toga, ali taj proces nije zaustavljen.
A. Mikavica
objavljeno: 12.04.2011.
Kosovo želi privatizovati Trepču
Izvor: Nezavisne Novine, 11.Apr.2011
PRIŠTINA - Privremene institucije samouprave u Prištini namjeravaju da privatizuje metalurški kombinat "Trepča", po sistemu javno-privatnog partnerstva i davanja koncesija, prenio je list "Koha ditore".
