Izvor: Politika, Beta, Fonet, 09.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nužne mere na duži rok

Gligorov: Novi vladin paket mera smanjiće ukupnu tražnju, što će samo po sebi produbiti recesiju. – Zec: Ovde dobijaju dužnici, štediše gube

Vlada Srbije mora da razmišlja i o srednjoročnim rešenjima, odnosno kakva će privreda biti posle izlaska iz krize jer se kratkoročnim merama samo „gase požari” i preti nam još dublja recesija.

To je jedna od ocena učesnika okruglog stola na temu „Privredna i ekonomska situacija u zemlji – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moguća rešenja”. Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da će inflacija do kraja godine iznositi oko šest odsto, što je, kako je rekao, i prirodno jer se privreda već nalazi u recesiji. Na skupu koji je organizovala Asocijacija malih i srednjih preduzeća i Unija proizvođača tekstila, Gligorov je istakao da pad industrijske proizvodnje ukazuje da je na delu recesija i naveo da, imajući u vidu i druge parametre, nije isključeno da nam sledi još jedan rebalans ali i korekcija ugovorenog programa sa MMF-om.Najavljenim uštedama ali i zadržavanjem restriktivne monetarne politike, novi vladin paket mera smanjiće ukupnu tražnju, što će samo po sebi produbiti recesiju, smatra Gligorov.

On je ocenio da orijentacija vlade ka donošenju kratkoročnih rešenja treba da se promeni i da se razmišlja kakva će privreda Srbije biti posle izlaska iz krize.

Prema njegovim rečima, neke zemlje u centralnoj Evropi već razmišljaju o srednjoročnim rešenjima i sprovode mere koje podstiču konkurentnost privrede.

Gligorov je rekao da otpuštanja u javnom sektoru nisu dovoljna ako se ne učini nešto na poboljšanju efikasnosti administracije. „Ako se nešto ne učini na efikasnosti, država će imati potrebu za tim ljudima koje namerava da otpusti”, rekao je on.

Profesor ekonomije Miodrag Zec pozdravio je zaokret vlade ka smanjivanju javne potrošnje, ali je ukazao da postoje mnogi propusti.

Prema njegovim rečima, i dalje se nastavlja sa praksom da država brine o dužnicima a ne o poveriocima i zato je više dužnika, čak i među tajkunima jer su oni u lagodnijoj poziciji od poverioca.„Ovde dobijaju dužnici, štediše gube. Ovo je sistem koji ne štiti poverioca, a štiti dužnika”, ocenio je Zec.

On je izneo i procenu da je optimalan broj činovnika koji treba da rade u administraciji 12.000, a da bi krajnji cilj trebalo da bude njihovo svođenje na 8.000.Taj ekonomista je naveo i da se moraju urediti i javna preduzeća, odnosno utvrditi koju školu treba završiti za obavljanje određenog posla u tim preduzećima, a „nije zgoreg to uraditi i za druga državna regulatorna tela, kojih je preko stotinu”.„Treba videti i gde se utvrđuje tranziciona cena menadžmenta. Hajde da raspišemo konkurs za direktora EPS-a čija je plata 150.000 dinara, pa da vidimo koliko će se ljudi prijaviti” predložio je Zec.

Predsednik UO Unije proizvođača tekstila Milan Knežević ponovio je da je potrebno da se država obračuna sa sivom ekonomijom u kojoj je promet oko četiri milijardi evra, odnosno oko 50 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda.

On je naveo i da bi država mogla da „namakne” dodatne prihode, između ostalog, i boljom kontrolom javnih nabavki, legalizacijom građevinskih objekata, kao i uvođenjem progresivne stope poreza na dobit za pravna i fizička lica i proširenjem lepeze poreskih obveznika.

Beta

[objavljeno: 10/04/2009]

Nastavak na Politika...

Economy.rs: Gligorov: Mere Vlade za ublazavanje krize nisu efikasne