Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearke „niču kao pečurke” u svetu
Najava državnih zvaničnika u Srbiji da bi naša zemlja mogla da učestvuje u projektu zajedničke izgradnje nuklearne elektrane „Belene” u Bugarskoj ponovo je aktuelizovala pitanje gradnje atomskih centrala, koje u svetu, ali i našem neposrednom okruženju, više nisu tabu tema i beleže svoj povratak i naglu ekspanziju.
Gradnja novih atomskih elektrana uveliko se razmatra u celom svetu, a prema podacima Međunarodne agencije za energiju na globalnom nivou trenutno su u pogonu 372 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nuklearne elektrane, sa ukupno 440 reaktora, a u neposrednom okruženju Srbije ima ih desetak. Apsolutni planetarni lider po broju nuklearnih elektrana su SAD sa 106 atomskih centrala ukupne instalisane snage od 102.000 megavata, a potom slede Francuska – 63, Japan – 49 , Rusija – 22 i Nemačka – 20. Francuska je već decenijama apsolutni evropski lider u proizvodnji električne energije u nuklearnim elektranama, jer raspolaže sa 63 „atomke”, instalisane snage od 75.000 megavata. Ta evropska zemlja troši samo 40 odsto električne energije proizvedene u nuklearkama, a ostatak izvozi i godišnje zarađuje milijarde dolara.
Japan sa „flotom” od 55 nuklearki, kapaciteta 55.000 megavata, obezbeđuje 35 odsto sopstvenih potreba za električnom energijom. Pre dve godine u Japanu je otvoreno osam novih nuklearnih elektrana, a u toku su radovi na još šest nuklearki. Kina raspolaže sa 11 nuklearki, od 10.000 megavata instalisane snage. Do kraja ove godine u Kini se završavaju još 22 nuklearke, čija bi ukupna instalisana snaga trebalo da dostigne 25.400 megavata. U toj azijskoj zemlji su urađeni projekti za čak 134 nuklearne elektrane, a do 2050. godine biće u upotrebi 88 takvih postrojenja.
Kanada raspolaže sa 18 nuklearki i najveći je svetski proizvođač uranijuma – „goriva” neophodnog za nuklearke, dok je Australija takođe veliki proizvođač uranijuma i sklopila je ugovor o snabdevanju Kine tom sirovinom za narednih pola veka. U našem neposrednom okruženju postoji čak desetak nuklearnih reaktora, u nuklearkama „Krško” u Sloveniji, „Pakš” u Mađarskoj, „Černe vode” u Rumuniji, „Kozloduj” u Bugarskoj, a u poslednje vreme se govori o izgradnji nove atomske elektrane „Belene” u Bugarskoj, sa dva nuklearna bloka od po 1.000 megavata.
Srbija bi u program gradnje vlastite nuklearne elektrane mogla da se uključi tek nakon 2030. godine, jer će to, kako je navedeno, prema proceni stručnjaka, biti neophodno. Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić izjavio je nedavno da se za sada ne planira izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji, ali da je srpska strana odgovorila na ponudu Bugarske da analizira predlog o izgradnji zajedničke elektrane u doglednoj budućnosti. On je podsetio da je trenutno u Srbiji na snazi moratorijum o izgradnji nuklearne centrale i ocenio da bi bilo dobro da Srbija uđe u zajedničku izgradnju nuklearne elektrane „Belene” u Bugarskoj, nezavisno od visine vlasničkog učešća u tom projektu.
On je istakao da bi na taj način Srbija imala zadovoljene potrebe za strujom uz pomoć jedne od najjeftinijih vrsta proizvodnje električne energije, uz napomenu da bi, ako bi se donela odluka o izgradnji nuklearne centrale, od početka projektovanja do izgradnje trebalo da prođe od 15 do 20 godina. Stručnjaci iz oblasti energetike kazali su ranije Tanjugu da je učešće Srbije u izgradnji nuklearne elektrane „Belene” dobra inicijativa sa energetskog i tehničkog aspekta, ali i istakli da projekti izgradnje nuklearki nisu ekonomski isplativi zbog velikih troškova odlaganja otpada i rizika kapitala. Sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije Slobodan Petrović ocenio je da je neosporno da treba razmišljati o učešću Srbije u izgradnji nuklearke u Bugarskoj i da treba uzeti 20 do 25 odsto od ukupne instalisane snage te elektrane kako bi obezbedili dodatnu energiju za sopstvene potrebe i nadoknadili nedostajuće količine energije.
„Pošto je taj projekat u Bugarskoj već doveden do polovine, dobro je učestvovati u tome i dobiti novu snagu van svoje teritorije, kao i radi obuke kadrova i sticanja znanja te vrste”, rekao je Petrović, istakavši da na taj način skraćujemo put do dolaska nuklearne elektrane kod nas.
Predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice Zvezdan Kalmar ocenio je pak da projekti nuklearnih elektrana nisu ekonomski isplativi i da cena struje dobijene na taj način nije jeftina, kao što se obično misli, zbog visokih troškova odlaganja otpada i troškova rizika kapitala. Kalmar je istakao da se cena struje dobijene na taj način „obično prebacuje na poreske obveznike”.
objavljeno: 10/08/2010
