Izvor: B92, 08.Jul.2021, 17:04
Nudiće lošije proizvode - po ceni višoj i do 50 posto
Neadekvatan odgovor nadležnih na ekonomske prilike u kojima je sektor poljoprivrede u Tuzlanskom kantonu imaće negativne posledice.
Rezultiraće smanjenjem kvaliteta, te povećanjem cena domaćih proizvoda i do 50 posto, upozoravaju poljoprivrednici iz te regije.
Vlast u Tuzlanskom kantonu usvojila je rebalans ovogodišnjeg budžeta na osnovu kojeg su izdvajanja za poljoprivrednike zadržana od lane i ona iznose sedam miliona konvertibilnih maraka (oko 3,6 miliona evra). >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Proizvođači voća i povrća navode da to ne prati njihove potrebe, zbog čega najavljuju pad kvaliteta proizvoda te lančano povećanje cena..
"Svojim ponašanjem nadležni na svim nivoima vlasti direktno utiču na proizvodnju koja je iz godine u godinu sve manja. Poljoprivrednici odustaju od rada, većina polja danas je zapuštena, jer se više ne isplati baviti ovom proizvodnjom", kaže za Kliks (Klix.ba) sekretar Udruženja poljoprivrednika Tuzlanskog kantona Enes Hasanović.
Cena ulja u Srbiji nastavlja da divlja, jedan mesec će biti odlučujući
Zbog aktuelne situacije poljoprivrednici ističu da će biti prinuđeni na povećanje cena, što se već dešava.
"Garantujemo da će doći do lančanog poskupljenja svih proizvoda, jer mi drugačije ne možemo da opstanemo. Kukuruz je već dostigao najvišu cenu i u prodavnici ranije nikada nije koštao 45 feninga po kilogramu. Ista je situacija i sa pšenicom, koje nema u dovoljnim količinama kako bi zadovoljila potrebe tržišta pa se mlinari već sada otimaju za to ko će otkupiti veće količne", navodi Hasanović.
Poljoprivrednici navode da će prostora za blago radovanje imati tek kada izdvajanja javnog novca za njih budu u iznosu od 10 miliona KM (5,1 miliona evra), kao što je to bio slučaj 2010. i to u vreme kada je kantonalni budžet bio skoro upola manji nego što je trenutno.
Povrtlari u gubitku, voćari na nuli
Za razliku od povrtlara, koji već sada najavljuju poslovanje u gubitku, ovu godinu na ekonomskoj nuli mogli bi završiti voćari, posebno jagodari, kojima su vremenske prilike u dosadašnjem delu sezone relativno išle naruku.
Neko će zadovoljno trljati ruke u Srbiji: "Nisam čuo za veću cenu ikad"
"Jagodari ove godine neće imati povećanje podsticaja, jer će oni ostati na istom, što je negativno uzmemo li u obzir da je poskupljenje repromaterijala zabeleženo od 20 do 90 posto. Mi već sada imamo manje zasada. Jagoda je ove godine podbacila 30 posto, a oni koji je proizvode, iduće godine će je ostaviti u drugom rodu, što znači da nove količine nećemo saditi te ćemo u 2022. imati slabiji kvalitet", ističe za navedeni portal Mustafa Mešković, uzgajivač i predsednik Grupacije jagodara TK.
Iduće godine, izvesno je, jagoda za izvoz neće biti, s obzirom na to da drugi rod po kvalitetu ne zadovoljava potrebe evropskog tržišta.
"Šta će nam dogodine biti, sada niko sa sigurnošću ne može reći, ali je velika mogućnost da ćemo imati povećanje cena za 40-50 posto u odnosu na trenutnu. Da li će to građani moći platiti, sada je pod velikim upitnikom", nastavlja Mešković.
Osim voćara, povećanje cena proizvoda do 50 posto najavljuju i povrtlari, na šta su upozorili iz Udruženja poljoprivrednika Tuzlanskog kantona.
"Ukoliko nadležni ovoj oblasti ne posvete veću pažnju, izvesni su i protesti na ulicama, jer nama je voda već došla do grla. Protesti su nam uvek bili poslednja opcija na koju smo se najteže odlučivali, ali drugačijeg načina za opstanak nemamo", naglasio je Hasanović.
Za setvu treba 80 miliona KM (40,1 milion evra), a poljoprivrednici dobili samo sedam (3,6 miliona evra)
Troškovi planirane setve u Tuzlanskom kantonu ove godine iznose okvirno 80 miliona KM (40,1 milion evra), a kako navode iz Kantonalne privredne komore, vlast je za tu namenu izdvojila svega sedam miliona maraka (3,6 miliona evra), što je apsurdno.
"Očekivani prihod od takve setve je trebalo da bude viši od 300 miliona KM (153 miliona evra), te shodno tome nikako ne možemo biti zadovoljni iznosom od sedam miliona maraka (3,6 miliona evra). Inače, ovaj iznos smo uspeli da izlobiramo borbom s nadležnima, jer je u budžetu prvobitno bilo planirano 4,5 miliona KM (2,3 miliona evra)", ističe Suad Selimović, sekretar poljoprivrednih udruženja u komori.
Selimović navodi da poljoprivrednici tuzlanske regije nisu ni blizu onoga što bi mogli biti na tržištu, shodno resursima kojima raspolažu, pre svega zemljišnim, klimatskim i ljudskim, koji je još u određenoj meri prisutan.
Svako drugo maslinovo ulje - lažno
"Mi imamo veliku migraciju stanovništva sa sela u grad, odnosno napuštanja poljoprivredne proizvodnje i preseljenja tih radnika u fabrike ili izvan BiH. Nama sada postaje upitna i sezonska radna snaga, posebno kada je reč o berbama i žetvama", nastavlja Selimović.
Jedino pozitivno što bi se moglo desiti je eventualno povećanje poticaja za proizvođače kornišona i organizatore proizvodnje te vrste krastavca, zatim za muzna grla i peradarsku industriju.
Sve ove oblasti prošle godine nisu novčano podržane, a da li će u konačnici dobiti novac bit će poznato u narednom periodu, kada Vlada TK zvanično usvoji program raspodele sredstava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
