Izvor: B92, 08.Mar.2010, 02:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novosti: Novac prao ko je stigao

Beograd -- Proces privatizacije je svakako bio jedan od načina pranja novca u Srbiji, kaže Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

"Međutim, to ne znači da je svaka privatizacija finansirana novcem stečenim kriminalom, ali je bilo i klasičnih slučajeva pranja novca", navodi Vujičić i dodaje da su procedure koje prate postupak otkrivanja "perača" dobre i zasnovane su na svetskim iskustvima.

Ipak, kaže on, „postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << indicije da su firme u Srbiji kupovali i oni koji su želeli da legalizuju imovinu stečenu kriminalom. Prema našim procenama, u tome su zastupljeni i domaći i strani perači novca. Istine radi, često se domaći prljavi kapital maskira preko različitih of-šor zona u svetu".

Sprečena prodaja TV Smederevo

Agencija za privatizaciju je, na osnovu informacija koje je dobila od Uprave za sprečavanje pranja novca, zaustavila i sprečila jednu privatizaciju. Reč je o potencijalnoj prodaji Televizije Smederevo.

U Agenciji za privatizaciju kažu da su redovno Upravi za sprečavanje pranja novca slali dopise za 1.769 subjekata privatizacije radi utvrđivanja eventualnih smetnji za zaključenje ugovora.

"Agencija nije imala zakonsku obavezu da te dopise šalje, ali smo zbog indicija, koje su u javnosti iznosili predstavnici Uprave da se novac pere kroz privatizaciju, želeli da im pružimo što više informacija", kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

„Naravno", dodaje on, „dopisi su slati kada se aukcije okončaju, jer je pre toga nemoguće dati podatke o potencijalnom kupcu društvenog kapitala".

Cvetković podseća i da ne postoji mehanizam da Agencija utvrdi da li je u slučaju prodaje neke firme korišćen prljav novac. „Zakon je propisao da svako pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove definisane javnim pozivom može biti kupac u postupku privatizacije", podseća direktor Agencije za privatizaciju.

„Takođe, predmetno pitanje se dokazuje i potvrdama koje izdaju MUP i nadležni sudovi. Sva naša saznanja ili eventualne indicije o bilo kakvim neregularnostima u privatizaciji prosleđujemo MUP, tužilaštvima ili Upravi za sprečavanje pranja novca", kaže on.

Cvetković, međutim, napominje i da ovi organi, zbog prirode svog posla, nisu u obavezi da Agenciju izveste o daljem toku aktivnosti koje povodom njihovih informacija sprovode po službenoj dužnosti.

Uprava za sprečavanje pranja novca godišnje u proseku otvori oko 60 predmeta za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. Insistira se na kvalitetu predmeta, koji su veoma obimni i složeni. Nakon završene analize, podaci se dostavljaju nadležnim tužiocima ili MUP na dalje postupanje", tvrdi direktor Uprave.

Prema podacima iz sudova, trenutno ima oko deset osuđujućih presuda za krivično delo pranja novca, od kojih je pet pravosnažno. „Veliki deo naših predmeta tužilaštva ipak kvalifikuju kao poresku utaju ili zloupotrebu službenog položaja u privredi", konstatuje Vujičić.

Nijedan ili 1.769 dopisa?

Agencija za privatizaciju Srbije je ponovo saopštila da je do sada Upravi za sprečavanje pranja novca poslala dopise za 1.769 kupaca, radi utvrđivanja eventualnih smetnji za zaključivanje kupoprodajnih ugovora, a da je poslednji dopis poslat 1. marta 2010. godine.

Sa druge strane, Uprava za sprečavanje pranja novca je prošle nedelje navela da od Agencije za privatizaciju od jula 2008. godine nije dobila nijedan zahtev da pre privatizacije preispita okolnosti koje bi sprečile potpisivanje ugovora o prodaji državnih preduzeća na aukciji.

U Srbiji je od početka privatizacije 2002. godine ukupno prodato 2.291 preduzeće, a raskinuto je 527 kupoprodajna ugovora, odnosno 23 odsto. Na privatizacije aukcijom odnose se 504 raskinuta ugovora, a 23 na prodaju tenderom.

Nastavak na B92...