Izvor: S media, 16.Nov.2009, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo slabljenje dolara, akcije poskupele
Nesaglasnost Kine i SAD oko valutne politike Pekinga, rekordna cena zlata i poskupljenje nafte i drugih strateških sirovina podstakli su danas novo slabljenje dolara i skok vrednosti akcija na vodećim svetskim berzama.
Najviši kineski funkcioneri su na proteklom forumu zemalja Azijsko - pacifičkog regiona u Singapuru stavili do znanja da neće podleći upornom nastojanju SAD da juan dodatno revalvira, a takav stav zvanični Peking je ponovio i danas, što je na deviznom tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bila neka vrsta incijalne kapisle za dodatno slabljenje dolarskih pozicija.
Indeks dolara prema korpi šest drugih jakih valuta je u ranoj podnevnoj trgovini na indikativnoj berzi u Londonu opao pola procenta, na 74,95 poena, što je blizu petnaestomesečnog mininuma (74,774) koji je zabeležen protekle sedmice.
Evro je napredovao prema američkom konkurentu 0,4 procenta i menjao se po kursu od 1,4975 dolara, sa izgledima da možda već do kraja poslovanja "preskoči" važnu granicu od 1,50 "amerikanaca".
U zaključnoj trgovini na deviznoj berzi u Tokiju, dolar je jutros vredeo 89,74 jena, što znači da je u odnosu na japanskog konkurenta oslabio 0,3 procenta u poredjenju sa kursom koji je važio u petak.
Devizni trgovci u Tokiju su, sudeći prema agencijskim izveštajima, "ograničeno reagovali" na najnovije, pozitivne pokazatelje o kretanjima u japanskoj privredi tokom proteklog kvartala.
Japanska privreda je, naime, u prošlom tromesečju imala najbrži kvartalni rast u razdobolju dužem od dve godine, ali se taj pokazatelj u suštini neznatno odrazio na položaj jena.
Rojters ukazuje, u izveštaju iz Londona, da je dolar poslednjih meseci stalno bio pod pritiskom i zbog raširenog uverenja medju tržišnim igračima da će američke kamatne stope ostati rekordno niske u dužem periodu, a najmanje do polovine 2010.
Niska bazna kamata u SAD, u rasponu od nula do 0,25 odsto, daje prednost valutama zemalja sa osetno višim kamatama, navodi Rojters i kao primer ističe Australiju i Norvešku koje su ove jeseni zaoštrile kamatnu politiku, što je pogodovalo rastu njihovih valuta - dolara i krune.
Slab dolar i očekivani snažniji rast globalne privrede podstakao je danas investitore da više nego obično kupuju sirovine čije se cene izražavaju u američkoj valuti i to se na berzama akcija odmah odrazilo u vidu rasta ključnih indeksa deonica u Evropi i Aziji.
Panevropski indeks FTSEurofirst 300 uvećan je 0,8 odsto i trenutno je oko najvišeg nivoa u proteklih 13 meseci, dok su akcije na tržištima takozvanih brzo rastućih ekonomija poskupele u proseku oko jedan i po procenat.
Terminske cene akcija na američkom tržištu su porasle 0,7 odsto, a talas poskupljenja je zabeležen i na većini azijskih efektnih berzi, izvestila je japanska agencija Kjodo.
