Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo rešeto za bogataše
U Srbiji ima oko 10.000 građana čija stečena imovina vredi više od milion evra
Više od 20.000 građana Srbije za koje Poreska uprava pretpostavlja da imaju imovinu vredniju od oko 300.000 evra, a da njihova prijavljena godišnja primanja ne mogu da "pokriju" sav taj imetak, moraće dobro da se potrude kako bi poreznicima dokazali da je sve "čisto" i da nisu državu oštetili za porez.
Pravilnik o unakrsnoj proceni imovine i ukupnih primanja, koji bi naredne nedelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trebalo da ugleda svetlost dana, kako najavljuju poreznici, prvi put bi ozbiljno pod lupu trebalo da stavi način sticanja njihovog bogatstva.
I to najpre oni koji otvoreno dokazuju da se od dobrog i legalnog biznisa, politikom ili sportom, davanjem saveta, estradnom delatnošću... tokom godine mogu priuštiti luksuzni stanovi, kuće, jahte, skupa kola i tome slično.
Prema stavu poreznika, naš čovek može ovde i po sadašnjim uslovima da stekne imetak vredan oko 300.000 evra. Za sve preko toga – očekuju dokaz.
Iako nevoljno govore o tome da li već imaju spisak (ne)sumnjivih, odnosno imena onih čiji imetak vredi pet i deset puta više od limita od 300.000 evra, u Poreskoj upravi se saznaje da je takvih za sada oko 10.000 u Srbiji.
Iako je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji donet još pre tri godine, u Poreskoj upravi tvrde da on tek po donošenju pravilnika o unakrsnoj proceni može da se primenjuje. Zakonodavac je, podsećaju poreznici, predvideo članom 186 tog propisa da građani koji imaju imovinu vredniju od 300.000 evra moraju da je prijave.
Oni koji debelo prelaze ovaj limit biće glavna meta poreznika od avgusta, s namerom da se stane na put daljoj utaji poreza, pogotovo ako se zna da se budžet samo po ovom osnovu umanjuje za oko 10 odsto godišnje. Država tom utajom izgubi bar jedan agrarni budžet, ističu poreznici.
Pravilnikom je predviđeno oporezivanje svih onih koji nemaju pokriće za luksuz koji uživaju, a kao reper uzet je 1. januar 2003. i to samo zato što je, pojašnjavaju u Poreskoj upravi, tada Zakon o poreskom postupku i stupio na snagu.
Na pitanje da li to znači da će se na udaru poreznika naći samo oni koji su od tog dana do danas stekli imovinu veću od 300.000 evra ili i oni koji su to uspeli tokom devedesetih godina, a koji danas imaju imperije po Srbiji, u Poreskoj upravi kažu da će poreska kontrola dati konačnu reč o svemu. Ali, i da bi zakon trebalo da se odnosi na sve – bez izuzetka i vremenske odrednice.
U Poreskoj upravi podsećaju da je ovaj zakon donet još u vreme prethodne vlade po kom su od 1. januara 2003. u narednih šest meseci morali da prijave imovinu svi čiji se imetak procenjivao na više od 20 miliona dinara, ostavljajući pri tom mogućnost da oni koji su zaradili između 10 i 20 miliona to ne moraju da učine po svaku cenu. Na taj način, Poreska uprava je došla do početnih podataka koji su joj pomogli u naknadnim proverama.
Na osnovu tih naznaka poreznici tačno znaju šta je neko imao 1. januara 2003, kada je imovinu prijavio, i sada pokušavaju da utvrde iz kojih izvora je stečeno sve ostalo.
Poreski inspektori će, primera radi, posetiti svakog ko je prijavio godišnju zaradu od oko 700.000 evra, a istovremeno stekao imovinu vrednu pet miliona evra. Ukoliko se potvrde sumnje da je reč o nelegalnim radnjama, jer vlasnik ne može da objasni odakle mu pare za sve što ima, stići će mu ne samo krivična prijava za klasičnu utaju poreza već i obračun nove osnovice za porez koju čini razlika između pet miliona i 700.000 evra i na koju će se platiti porez od 20 odsto.
Pravilnik kojim će konačno početi primena Zakona, bliže će, potvrđuju u Poreskoj upravi, odrediti kriterijume za sprovođenje unakrsne procene i vrlo jasno definisati postupak i način utvrđivanja poreske osnovice za oporezivanja bogatstva. Pravilnik daje adekvatan tretman povezivanim licima i rodbinskim vezama.
Unakrsna procena poreske osnovice podrazumeva da se porez na dohodak građana može utvrditi i kao razlika između vrednosti neto imovine na kraju i na početku kalendarske godine, uvećane za procenjene izdatke za privatne potrebe, s jedne strane, i prijavljenog dohotka, s druge.
Unakrsna provera imovine nije, ističu u Poreskoj upravi, zamena za ispitivanje porekla imovine, već samo način da se otkrije sled prihoda koji nije registrovan, a koji ipak postoji.
Jasna Petrović
[objavljeno: 19.07.2006.]
