Izvor: Politika, 02.Feb.2011, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo radno mesto – muka celog sveta
Ne razbijaju samo srpski ekonomski eksperti glavu oko toga kako povećati broj zaposlenih. Da je nezaposlenost svetski ekonomski problem juče je priznao i Međunarodni monetarni fond. Preciznije, Dominik Štros-Kan, direktor MMF-a, ističući kako će svetska ekonomija porasti za 4,5 odsto ove godine, dodao je da oporavak nije onakav kakav smo želeli jer paralelno sa privrednim rastom rastu i tenzije koje mogu da budu potencijalno seme sledeće krize. Prva opasna neravnoteža je neproporcionalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rast, odnosno činjenica da se zemlje u razvoju oporavljaju brže od razvijenih zemalja. Druga je činjenica da je nezaposlenost na svetskom nivou rekordno visoka, dok se nejednakost među socijalnim slojevima širi.
Prema oceni Štros-Kana, kreatori ekonomske politike ne bi trebalo da se fokusiraju samo na standardne makroekonomske i finansijske politike, već i na stvaranje novih radnih mesta i socijalne zaštite.
Jer, bez posla i prihoda ne može biti oporavka domaće tražnje, niti održivog oporavka, dodaje on. Globalni jaz dodatno zaoštrava i činjenica da cene hrane i energije rastu, što stvara inflatorne pritiske u mnogim zemljama.
– Oštar rast globalne nezaposlenosti je veliki društveni problem. Ako izgubite posao, vaše zdravstveno stanje će biti narušeno, a vaša deca će verovatno postizati gore rezultate u školi. A tamo gde su ljudi bez nade da će pronaći posao pati celo društvo, što za uzvrat može da ugrozi političku stabilnost – ocenjuje Štros-Kan.
I dok zvaničnici ove međunarodne finansijske institucije traže recept za rešenje ovog problema, ekonomska teorija nudi dva načina. Prema kenzijanskom modelu, koji zagovara Amerika, podsticanjem potrošnje stimuliše se zapošljavanje i ekonomski rast. Sa druge strane, zagovornici konzervativnog vođenja fiskalne politike smatraju da je rešenje u štednji i smanjenju državnih rashoda.
Koji od ovih recepata primeniti?
Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, kaže da se o izazovu povećanja broja zaposlenih u vladi stalno razgovara. U vreme krize vlada je direktnim merama kao što su subvencije po novootvorenom radnom mestu, ali i preko projekta Prva šansa pokušala da zaustavi pad broja zaposlenih.
– Uostalom, možda je i pravo vreme da se porazgovara o poreskoj reformi u funkciji zapošljavanja – kaže Bajec.
Baš tom temom bavio se poreski stručnjak Nikola Altiparmakov. Međutim, ideja koju je on obrazložio na dvadesetak strana nema političku podršku, jer predviđa rasterećenje rada i kapitala, ali i opterećenje potrošnje. Što znači, da bi se smanjili porezi na zarade, mora se povećati porez na dodatu vrednost.
– Ne kažem da to može da reši problem nezaposlenosti, ali može da pomogne. Osnovni ekonomski princip od kog smo pošli kada smo se bavili poreskom politikom u funkciji povećanja ekonomske aktivnosti zasnovan je na principu ponude i tražnje. Što znači da ako se cena rada smanji, onda će da se poveća tražnja za otvaranjem novih radnih mesta. Problem je što ne možete tek tako da donosite mere koje smanjuju prihode u budžetu. Jer, svaka poreska reforma mora biti prihodno neutralna. I nije samo povećanje PDV-a jedina mogućnost. Delimično se to može postići i povećanjem akciza. Nemoguće je to rasterećenje zarada sprovesti kao izolovanu meru – objasnio je Altiparmakov.
A što se Vladimira Vučkovića tiče, ovaj problem se ne može rešiti tako što će se ići prečicama. Jer, pre direktnog podsticanja zapošljavanja potrebno je da država sprovede indirektne mere. Odnosno, da smanji birokratiju, ali i da ograniči javnu potrošnju.
A. Nikolić
objavljeno: 02.02.2011
.jpg)
