Izvor: B92, 24.Nov.2010, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zakoni za ekstraprofit
Beograd -- U Srbiji se spremaju novi zakoni o porezima za ekstrabogataše, pre svega za one koji, iako posluju u Srbiji, kao svoje adrese navode daleka egzotiča ostrva.
Ekonomisti ne veruju da će novi porezi znatno popuniti srpski budžet, ali kažu da bi mogli da uspostave pravedniji sistem oporezivanja.
U Srbiji se inače, primenjuje linearno oporezivanje, što znači da je poreska osnovica ista za sve plate.
Ministarstvo finansija priprema dva zakona koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će, kako kaže ministarka Diana Dragutinović, stvoriti osnovu za oporezivanje "vidljivih oblika bogatstva" - imovine i dobiti.
Na drugom zakonu, javnosti možda zanimljivijem, zakonu o porezu na dobit, radiće se bar do aprila sledeće godine, kaže ministarka i objašnjava da će se on odnositi na vlasnike kompanija koje dobit ostvaruju u Srbiji, ali su registrovane u inostranstvu, što znači da u Srbiji ne plaćaju porez.
Iako se spekuliše da se zakoni pišu zbog izostanka reakcije ovdašnjih tajkuna na pozive predsednika države da se oduže zemlji u kojoj su stekli bogatstvo, ministarka Dragutinović insistira na tome da ne priprema novu, unapređenu verziju zakona o ekstraprofitu.
Analitičari smatraju da država ima pravo da poreskom politikom pokuša da reguliše bogaćenje pojedinaca. Međutim, novinarka NIN-a Ruža Ćirković i ekonomista Miroslav Zdravković nisu uvereni u velike domete ovih zakona.
"Pranjem novca i utajom poreza bavile su se mnogo jače države i mnogo uticajnije ličnosti nego što su i naša ministarka i naš predsednik. Ali pošto su te ofšor zone, uglavnom, pod jurisdikcijom Amerike i Velike Britanije, ni jače zemlje nisu uspele da izdejstvuju njihovu zabranu ili ukidanje”, kaže ona.
Ćirkovićeva misli da država Srbija ima pravo da oporezuje takve kompanije, ali dodaje da sumnja da će novac u velikoj meri doći u Srbiju, jer smatra da je taj novac već ušao u Srbiju i da je opran preko privatizacije i drugih tranzicionih procesa.
Zdravković kaže da je poreski sistem u Srbiji represivan, a da najava oporezivanja bogatih kompanija registrovanih u ofšor zonama neće doneti mnogo novca u budžet.
"U Srbiji, na osnovu prihoda na imovinu ubere se malo manje od 10 milijardi dinara, što je 1,4 posto ukupnih poreskih prihoda. Najviše se ubira na PDV-u, na potrošnji i porezima na zarade. Znači, naš sistem je regresivan, u smislu, što je neko siromašniji to je više oporezovan. Zakoni koje predlaže Ministarstvo finansija pravični su u smislu ispravljanja te nepravde, pa makar i njenog ublažavanja. Većim porezima se neće doći do nekog spektakularnog rasta prihoda, već na primer sa 11 na 13, 14 milijardi dinara, što je skromno, smešno i malo", kaže on.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ne zna ništa o dva zakona koja se spremaju u kabinetu njegove koleginice iz vlade.
"Niko mi ništa, ni jednu reč na tu temu do sada nije rekao”, rekao je Dinkić.
Ni u kabinetu premijera nisu još upoznati sa sadržajem novih poreskih zakona, ali umesto ideje o dodatnom oporezivanja, kažu da je možda bolje uključiti najbogatije u razvojne projekte u državi.
Podsetimo, Srbija je pre 10 godina usvojila Zakon o ekstraprofitu, čija je ideja bila da oni koji su se obogatili tokom devedesetih koristeći privilegije tadašnjeg režima, vrate deo novca u budžet. Primenom tog zakona naplaćeno je svega 70 miliona evra.
