Izvor: B92, 07.Mar.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi rok za otpis kamate dužnicima
Beograd -- Poreski dužnici su na kraju dobili još jednu šansu da steknu pravo na uslovni otpis zatezne kamate i mirovanje duga.
Vlada Srbije je svojim Zaključkom omogućila da ulazak u reprogram traje do 31. marta.
Zaključkom Vlade nisu menjani važeći uslovi. Otpis kamata i otplata na rate je moguća za dugovanja nastala i nagomilana do 31. oktobra prošle godine.
Sve obaveze, od onih koje dospevaju u novembru, zaključno sa onima koje valja platiti do isteka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << marta, privreda i građani moraju da izmire ukoliko bi da uđu u reprogram. Da bi se rešili zatezne kamate najvažniji uslov je da svoje obaveze i dalje redovno izmiruju. Prvo kašnjenje znači izlazak iz programa.
" Razlozi za donošenje ovog zaključka je veliki broj uplata koji je po ovom osnovu izvršen sa zakašnjenjem", objašnjavaju u Poreskoj upravi.
"Sve uplate izvršene do 31. marta 2013. godine, smatraju se izmirenjem tekućih obaveza. Svi poreski obveznici koji izmire tekuće obaveze do 31. marta 2013. godine, mogu da koriste prava iz Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga".
Do kraja januara, prema podacima Poreske uprave, građani i privrednici su uplatili ukupno 239 milijardi dinara tekućih obaveza. Ako svi koji su se kvalifikovali za uslovno mirovanje obaveza i otpis kamata u programu ostanu do kraja, biće izbrisana 361 milijarda dinara. Toliki je iznos zateznih kamata koje bi mogle da budu otpisane. S druge strane, obveznici su stekli uslov za mirovanje glavnice u iznosu od 180,2 milijarde dinara
. Prema podacima Poreske uprave, ukupan dug po osnovu svih javnih prihoda zaključno sa 31. oktobrom prošle godine iznosio je 967,8 milijardi dinara, od čega je 340,6 milijardi dinara bila glavnica, a kamata 627,2 milijardi dinara.
Tako bi kroz "amnestiju" moglo da se izbriše više od polovine godinama nagomilanih zateznih kamata. Produžetak roka znači da bi i otpis mogao da bude još veći.
Do petine nekretnina poreznici ne stižu
Građani, a naročito privreda u Srbiji i dalje na svoju imovinu plaćaju duple namete. Pored poreza, lokalnim samoupravama plaćaju i korišćenje građevinskog zemljišta.
Namera je da do kraja ove godine naknada postane deo poreza na imovinu. Iako su tokom poslednjih šest godina, koliko opštine same naplaćuju porez na imovinu, ti prihodi povećani za čak 46 odsto, van domašaja poreznika je ostala najmanje petina nekretnina građana i desetina građevinskog zemljišta. U prestonici, veruju nadležni, na čak 30 odsto imovine se ne plaća porez. Ovo su neki od zaključaka studije "Reforma poreza na imovinu u Srbiji".
"Problem je što je osnovica za porez imovine preduzeća u Srbiji i dalje knjigovodstvena vrednost, koja je nekoliko puta manja od tržišne", istakao je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Osnovica se određuje amortizacijom tržišne vrednosti, a dovoljno je utvrditi tržištu vrednost".
