Izvor: Glas javnosti, 25.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi program sa MMF, svi će štedeti u 2009.
BEOGRAD - Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je juče da Vlada Srbije planira program sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će našoj zemlji pružiti pomoć u vođenju ekonomske politike u uslovima neizvesnosti. Sklapanjem tog programa Srbija će ubrzati i proces pridruživanja EU, naglasila je ona, i dodala da sam po sebi program sa MMF-om dovoljan da smiri tržište, ali da zajedno sa drugim preduzetim merama čini „dobar paket“.
Dragutinovićeva je istakla da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << će delegacija MMF-a, koja u Srbiju dolazi 28. oktobra, biti tu u vreme kada se bude finalizirala prva verzija budžeta za 2009. godinu, koji mora biti restriktivniji od ovogodišnjeg. Ona je napomenula da će tokom ove posete sa delegacijom MMF-a biti nastavljeni pregovori o novom programu Srbije sa tom institucijom.
Dragutinovićeva je istakla da će program sa MMF-om za državu značiti minimalne troškove, a značajne koristi, pošto će fiskalnu politiku učiniti dugoročno održivom i postaviće limite, tako da se poveća odgovornost kada su u pitanju trošenje, ugovaranje zarada i produktivnost. Ona je ukazala da će sklapanjem programa biti povećan kredibilitet države, pošto će time Srbija pokazati da je rizik niži nego u drugim zemljama, pa će moći da dobije jeftinije kredite, pre svega od međunarodnih finansijskih institucija, za infrastrukturu, ali i za završetak restrukturiranja i privatizacije.
BEZ PRODAJE DOMAĆIH BANAKA
Slobodan Ilić je izjavio da se neće forsirati privatizacija preostalih državnih paketa u domaćim bankama imajući u vidu da je situacija na finansijskom tržištu nepovoljna za taj proces. Ilić je podsetio da u Srbiji postoji devet banaka u kojima država ima učešće u vlasništvu. On je naveo da će se slično postupati i sa osiguravajućim društvima koja su ostala da se privatizuju, kao što je to slučaj sa „Dunav osiguranjem“. Ilić je najavio da će uskoro na Upravnom odboru Agencije za osiguranje depozita biti razmatrana i usvojena redukovana strategija za postupanje države u bankama i osiguravajućim društvima.
ŠTEDNJA
Ministarka finansija izjavila je da nije poznato kada će biti ukinut porez na kamatu na štednju, dodavši da bi o tome trebalo da bude doneta odluka preko vikenda i da lično ne voli da se donose mere koje važe u poslednjem kvartalu, pa bi bilo bolje da one važe od 1. januara sledeće godine. Dragutinovićeva je ukazala da je povećanje akciza na gorivo predloženo da bi tržišne cene goriva bile stabilnije, bez obzira na to da li cena nafte na svetskom tržištu raste ili pada.
- Ministarstvo finansija insistiraće na usvajanju restriktivnog budžeta za 2009. godinu, ne zato što mi tako hoćemo, već zato što je to u ovom trenutku ozbiljna potreba države - rekao je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu. On je izjavio da su i politički partneri u vladajućoj koaliciji sve više svesni te činjenice. „Globalna finansijska kriza svima otvara oči da je vrag odneo šalu i da u takvim okolnostima nema igranja sa budžetom. Toga postaju svesni svi i u tom pravcu će i biti napravljen budžet za 2009. godinu“, naveo je on.
Ilić je naglasio da je još rano govoriti o strukturi budžeta za iduću godinu, ali da je sigurno da se mora ograničiti javna potrošnja i da će biti potrebno da se predvide sredstva kako bi se predupredila eventualna kriza na finansijskom tržištu. „Moramo da računamo da ćemo svi morati da štedimo, a koliko će i u kojem pravcu ta ušteda biti, to ćemo videti kad bude napravljena prva verzija Zakona o budžetu“, naveo je Ilić.
Odbor za finansije usvojio je juče u načelu predlog rebalansa budžeta, kojim je predviđeno da deficit bude 45,7 milijardi dinara, što sada iznosi 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda. Posle podne započela je rasprava u Skupštini o rebalansu. Obrazlažući rebalans, Diana Dragutinović je rekla da po međunarodnim merilima deficit, koji je povećan rebalansom za oko pet milijardi dinara, nije prekomeran. Ona je naglasila da je rebalans rezultat drugačijih prioriteta u odnosu na prethodnu vladu, navodeći pri tome izdvajanja za rast penzija, Koridor 10 i subvencije za poljoprivredu.
Ministarka je ocenila da je predlog rebalansa održiv i da će stopa ekonomskog rasta biti od sedam do 7, 5 odsto bruto društvenog proizvoda. Ona je podsetila da je rast BDP-a u našoj zemlji viši u odnosu na zemlje u okruženju koje su u tranziciji. Dragutinovićeva je navela da vlada kao najveći problem vidi deficit platnog bilansa. Ona je ocenila da će globalna finansijska kriza „dotaći i Srbiju“, ali da je prednost Srbije što se, uprkos krizi, očekuje rast BDP-a od četiri odsto. Prema njenim rečima, osnovni makroekonomski rizik je nastavak krize na svetskom ekonomskom tržištu. Ona je obrazložila da je 18 odsto društvenog proizvoda dolazilo u Srbiju pretežno od privatizacije, a da se efekti globalne krize u Srbiji očekuju u vidu pada priliva kapitala.
Ona je najavila da će u novembru država emitovati veći iznos obveznica, ali još nisu precizirani njihov rok i kamata. Država će se time zadužiti u zemlji da bi se, kako je naglasila, smanjilo zaduživanje u inostranstvu, povećala efikasnost monetarne politike i stimulisala štednja.
