Izvor: Blic, 16.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pravilnik za legalizaciju
Novi pravilnik za legalizaciju
Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, potpisao je u četvrtak pravilnik o sadržini i načinu izrade projekta izvedenog objekta, koji se odnosi na lakšu legalizaciju nelegalno izgrađenih porodičnih kuća.
- Pravilnik je donet isključivo kako bi se običnim građanima omogućilo da na što lakši način legalizuju svoje porodične kuće. Njima više neće biti potrebna posebna dozvola za izgradnju objekta i posebna upotrebna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dozvola, već će po novom pravilniku ova dva dokumenta spojiti u jednom. Tako će za pojedine kuće gde treba dokumentacija od sto strana, ona biti urađena na desetak strana - objašnjava za 'Blic' Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za kapitalne investicije.
Po njenim rečima, dosad je za legalizaciju kako za porodične kuće tako i za poslovne objekte bila potrebna gotovo identična obimna dokumentacija.
- U Ministarstvu smo smatrali da sa novim pravilnikom, ipak, treba da postoji i neka razlika, pa da, recimo, onima koji legalizuju porodičnu kuću u kojoj žive i po više od dvadeset godina omogućimo da to urade na što lakši i jeftiniji način - navodi Aleksandra Damnjanović-Petrović.
Ona iznosi da je još aprilu izvršena dopuna i izmena Zakona o planiranju i izgradnji, po kojoj je građanima koji to nisu uradili do 26. oktobra omogućeno da podnesu dokumenta za legalizaciju nelegalno podignutih objekta.
- Sam Zakon o planiranju i izgradnji koji je usvojen 13. maja 2003. dao je građanima u Srbiji rok od šest meseci da podnesu zahtev za legalizaciju, pa čak i bez svih potrebnih dokumenata uz sam goli zahtev. U Srbiji se procenjuje da ima milion nelegalno izgrađenih objekata. Za legalizaciju objekata do 2005. podneto je 368.000 zahteva za legalizaciju, od čega je do prošle godine svega pet odsto dobilo rešenje o legalizaciji, dok su ostali još u postupku. Postavlja se pitanje šta je sa ostalim objektima za koje ni zahtev za legalizaciju nije podnet, zbog čega smo tim ljudima ostavili još jedan rok da to urade do kraja oktobra ove godine, ali samo za one koji su objekte izgradili do 13. maja 2003. Zahtevi za legalizaciju objekta nelegalno izgrađenih posle ovog datuma ne uzimaju se u obzir - kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović.
Pomoćnik ministra navodi da su po Zakonu o izgradnji i planiranju iz 2003. smanjio broj objekata koji se na divlje grade, kao i da se takvi investitori moraju krivično goniti, jer više nije dozvoljeno bez potrebnih papira graditi kuće.
- Svim opštinama data je preporuka da građanima u plaćanju legalizacije objekta maksimalno olakšaju, odnosno da to plaćanje bude na što više rata, pa su tako u nekim opštinama visine rata slične kao telefonski računi. Opštine same određuju koliko će po kvadratu legalizacija koštati, pa se tako one mogu kretati od nekoliko evra po kvadratu u nekim siromašnijim opštinama, do na primer nekoliko stotina evra na Dedinju u Beogradu. Na primer, u Novom Sadu za legalizaciju prosečne kuće od 120 kvadrata potrebno je otprilike izdvojiti oko 70.000 dinara - iznosi Aleksandra Damnjanović-Petrović.
M. Cvejić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
