Izvor: Politika, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pogled kroz "prozore"
Spektakularnim lansiranjem "viste" Microsoft nastoji da zadrži liderstvo na promenjenom tržištu softverskih tehnologija
Spektaklom u srcu Menhetna, na čuvenom Tajm skveru, Bil Gejts je juče širokim kompjuterskim masama obelodanio dostupnost "viste", "jednog od najznačajnijih proizvoda u istoriji Microsofta" i time potvrdio da korporacija, koja je podarila "dušu" personalnim računarima, započinje odlučujuću bitku da zadrži liderstvo na tržištu softverskih tehnologija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Vista" (pogled, vidik) novi je "operativni sistem", osnovni kompjuterski program koji omogućava korišćenje svih drugih, to je, dakle, osnovni pogon računara koji bi bez toga bili samo gomila gvožđa (i silicijuma). Rezultat je petogodišnjeg razvoja – jednog od najmukotrpnijih u istoriji Microsofta – i korisnicima obećava "transformaciju načina na koji rade i zabavljaju se". Nudi "prozore" koji su vizuelno mnogo "uzbudljiviji" i znatno lakši za korišćenje, uz to i bezbedniji od opakih virusa i špijunskih programa koji se stalno umnožavaju na internetu. Najavljuje i veću produktivnost u kancelarijama, više kreativnog vremena u kućama (integraciju korišćenja TV, video-igrica, filmova i fotografije), pa čak i kontrolu dečjih aktivnosti na internetu.
Poduhvat je veliki: "vista" nasleđuje "windows XP" koji je u pogonu još od 2001. Na "visti" je u stvari počelo da se radi još od trenutka kada je "iks-pe" stigao u prodavnice, i trebalo je da bude gotova za četiri godine. Ali, kad je posao bio pri kraju, shvatilo se da se otišlo u pogrešnom smeru, pa je sve porušeno, da bi se krenulo od nule. Rezultat je dvogodišnje kašnjenje, ali i, po rečima Bila Gejtsa, "ispunjeno obećanje".
Za razvoj najnovijeg pogleda kroz kompjuterske prozore utrošeno je šest milijardi dolara: oko osam hiljada programera napisalo je blizu 50 miliona programskih instrukcija, koje je potom isprobavalo oko pola miliona kompjuterskih korisnika.
Skeptični eksperti
Rezultat bi trebalo da bude program sa znatno manje "bagova" (grešaka) od prethodnih verzija, ali eksperti upozoravaju da će to postati jasno tek kad "vista" zaživi na milionima ličnih računara. U svetu ih danas ima oko milijardu, a Microsoft računa da će samo u prvoj godini prodati oko 75 miliona licenci za "vistu".
Uz novi operativni sistem, premijeru je juče imao i "ofis 2007": paket programa koji sadrži "vord" (pisanje), "eksel" (unakrsno izračunavanje), "eksplorer" (pretraživanje interneta), "autluk" (elektronska pošta) i druge. Zajedno, ova dva proizvoda učestvuju sa 30 odsto u prometu koji ostvaruje Microsoft (oko 42 milijarde dolara u 2006), ali i do 80 odsto u njegovom profitu (oko 12 milijardi lane, prema prvim procenama).
Da li će i korisnici biti podjednako oduševljeni "vistom" i novim "ofisom" kao što su to Bil Gejts (sada predsednik korporacije) i Stiv Balmer (glavni menadžer)? Svetski eksperti su prilično skeptični. Niko ne osporava da su proizvodi tehnološki napredniji, ali svi upozoravaju da su se za 25 godina, otkako je Microsoft postao glavni igrač u pi-si areni, vremena značajno promenila.
Microsoft i dalje dominira i to u tolikoj meri da je u mnogim regionima (EU na primer) tretiran kao monopolista. "Vindovsi" su osnovni pogon na više od 90 odsto personalnih računara, ali je uprkos tome Microsoft prinuđen da vodi (odbrambeni) rat na više frontova odjednom: konkurencija ga napada na sektoru operativnih sistema (Linux), internet pretraživača (Mozila fajrfoks), internet oglašavanja (Gugl), video igrica (Soni, Nintendo)...
Već viđeno, na "mekintošu"...
Ova konkurencija je, kao besplatne dodatke koji mogu da se preuzmu sa interneta, već ponudila mnoga unapređenja za dosadašnje "vindovse" i time zakrpila njihove važne nedostatke. Stiv Džobs, guru rivalskog "Epla", s pravom ukazuje da su grafička unapređenja na "visti" samo kopije rešenja koja su već ugrađena u operativni sistem "mekintoš" kompjutera. Najzad, sporan je i sam koncept prodaje programa "u kutiji", kao robe: softver u eri stalne povezanosti računara na internet sve više postaje servis; trend je da se korišćenje plaća mesečno, a da se podaci čuvaju na globalnim serverima, umesto na lokalnim hard diskovima. "Vista je poslednja Microsoftova krava muzara", ocenjuje juče londonski "Tajms"
"Vista" je, takođe, veoma zahtevna: najveći broj onih koji žele da uživaju u njenim blagodetima moraće da nadograđuju svoje računare ili kupuju nove (traži jedan gigabajt osnovne memorije, najmanje 16 slobodnih gigabajta na hard disku i minimum 128 MB video-memorije).
To znači najmanje dve stvari: da neće biti žurbe da se odmah pređe na "vistu", ali i da će na kraju najzadovoljniji biti proizvođači i trgovci: na svaki dolar koji od novog programa bude inkasirao Microsoft, prateća industrija će uzeti svojih 18, kaže jedna autoritativna procena.
A kolateralni rezultat će biti i nove deponije bačenih monitora, video-kartica i celih računara koji ne mogu da podrže "vistu".
--------------------------------------------------------------------------
U Srbiji u februaru
Novi program je od juče dostupan u 39.000 kompjuterskih radnji u 39 zemalja i, razume se, na internetu. Kod nas je za sada na raspolaganju samo verzija za preduzeća, a kako smo čuli u "Informatici" i "AB softu", koje smo nasumice kontaktirali među mnogobrojnim ovdašnjim partnerima Microsofta, "vista" će u nove računare početi da se ugrađuje od 6. februara, dok će kao nadogradnja na postojećim računarima biti dostupna od sredine idućeg meseca.
[objavljeno: 31.01.2007.]
