Izvor: B92, 29.Feb.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi negativan rekord dolara
London/Vašington -- Kurs dolara je na vodećem svetskom deviznom tržištu u Londonu opao na rekordno nizak nivo prema evru i vodećim valutama.
Evro je u ranoj trgovini na berzi u Londonu vredeo 1,5238 dolara
Novi pad dolara usledio nakon pojačane zabrinutosti zbog opadajućih trendova u američkoj privredi i najave Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) da će u martu još jednom agresivno sniziti vlastitu baznu kamatu.
Američka novčana jednica istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je razmenjivana za svega 1,0474 švajcarska franka, a dolarski indeks prema korpi drugih vodećih svetskih valuta opao je na nov istorijski minimim od 73,560 i ove nedelje je pretrpeo najveći sedmični gubitak u protekle dve i po godine, prenele su agencije.
Kada se ima u vidu da je dolar opao i na 104,23 jena, što je blizu trogodišnjeg minimuma i na nešto više od 7,1 juana, što je takođe rekordno nizak kurs, jasno je da se ne radi samo o uticaju tržišta na vrednost američke valute, već i o nastojanju ministarstva finansija SAD da nižom vrednošću dolara ostvari neke šire ekonomske ciljeve.
Nezavisni finansijski stručnjaci ističu da je kurs dolara pod neposrednom kontrolom američkog ministarstva finansija, koje želi da uz pomoć depresijacije nacionalne valute prvo smanji, a potom i u potpunosti eliminište ogroman trgovinski debalans. Američki ministar finansija Henri Polson je, doduše sinoć, u govoru u čikaškom Ekonomskom klubu, izjavio da je "jak dolar u najboljem interesu SAD".
Polson, međutim, slične izjave daje već više od godinu dana, ali baš u tom periodu je na berzama beležen nagli pad dolara, na račun evra i drugih jakih valuta. Najnovija izjava šefa Feda Bena Bernankija takođe ukazuje da je prava pozadina oštrog pada dolara malo komplikovanija.
Bernanki je sinoć u Kongresu SAD govorio o tekućoj hipotekarnoj krizi, ali je uzgred ocenio da slabiji dolar može pomoći Vašingtonu da se izbori sa problemom rekordno visokog spoljnotrgovinskog deficita.
Važnost ove izjave šefa Feda je u tome što se američka centralna banka tradicionalno ne bavi problemom deviznih kurseva, već je, pre svega, odgovorna za kamatnu politiku.
Čelnik Feda je, dakle, svojom stavom potvrdio da u vrhu američke vlast sada postoji širok stepen saglanosti oko monetarne politike, što uključuje i potrebu da se dozvoli dalje "srozavanje" kursa dolara, sve dok se ne ostvare ciljevi (smanjenje i potpuno eliminisanje trgovinskog deficita) zbog kojih se takvom koraku pribegava.
Na osnovu toga se može zaključiti da je Polsonovo zalaganje za "jak dolar" ništa drugo do prazna retorika, koja nema realno pokriće u praktičnim potezima američkih monetarnih vlasti, već najčešće služi, kao što su to ranije objasnili devizni trgovci u Londonu, za "unutrašnju", a ponekad i "spoljašnu" upotrebu.
