Izvor: B92, 07.Maj.2017, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi namet: Oni za osiguranje 75 EUR, možemo i mi
Zagreb -- Hrvatska se guši u sve većem dugu, a ministar zdravlja Milan Kujundžić opet poručuje da treba povećati prihode budžeta za zdravstvo, i to na teret građana.
Hrvatska nema ideju kako da smanji dug u zdravstvu koji mesečno raste za novih 50-tak miliona kuna.
U protivnom, ponavlja Kujundžić već neko vreme, zdravstvu preti urušavanje. Jedna od mogućih opcija za krpljenje zdravstvenih rupa, otkrio je ministar, jeste i uvođenje obveznog dopunskog zdravstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osiguranja, i to po uzoru na susednu Sloveniju.
"Moramo otvoriti dijalog ko bi sve trebao da plaćai, odnosno gde naći još novca. To je tema koja se mora što pre otvoriti, jer će tim pre narod izaći iz rizika da se zdravstveni sistem vrlo ozbiljno, bojim se i nepopravljivo, uruši", poručio je Kujundžić.
Po svemu sudeći, na udaru će se naći dopunsko zdravstveno osiguranje, koje sada stoji 70 kuna mesečno (oko 10 evra), a tim iznosom pokriva kompletnu participaciju za zdravstvene usluge, osim B-liste lekova. Kujundžić s konkretnim idejama o tome koliko bi trebao rasti trošak zdravstvenih usluga za građane za sada ne izlazi, ali navodi primer Slovenije, gde je dopunsko osiguranje pretvoreno u obavezno, piše Novi list.
Tamo su obvezu plaćanja dopunskog osiguranja dobili svi, i to prema sedam dohodovnih razreda. Tako oni s minimalnom platom za dopunsko zdravstveno osiguranje izdvajaju 20 evra mesečno, građani s prosečnom plaćom 30 evra, otprilike isto kao i dosad, a oni čije plate pet puta premašuju državni prosek mesečno za dopunsko osiguranje daju 75 evra. Slovenska polisa dopunskog osiguranja imala je pre reforme jedinstvenu cenu za sve osiguranike od oko 200 kuna.
Postoji i druga opcija, delimitiranja participacije u zdravstvu. Participacija danas iznosi 20 odsto cene zdravstvene usluge, a zaustavljena je na maksimalnih 2.000 kuna, koliko u slučaju kompleksnijeg lečenja mora da plati pacijent bez polise dopunskog osiguranja.
Rastom participacije povećali bi se prihodi zdravstvenih ustanova, a i broj osiguranika koji bi, da izbegnu rizik plaćanja visokih participacija, u puno većoj meri ugovarali polise dopunskog osiguranja.
.jpg)
