Izvor: Politika, 19.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi berlinski zid
Nemačka planira ograničavanje stranih ulaganja u strateški važna preduzeća – od telekomunikacionih kompanija do energetskih snabdevača
Nemački vojnici su minulog vikenda zadivili Pariz – disciplinom. Četa Bundesvera marširala je u korak sa Francuzima na Dan francuske državnosti, iako tempo nemačkog marša iznosi 114 koraka u minutu, dok se Francuzi zadovoljavaju sa sto koraka.
"Evropa se konsoliduje, ne samo ekonomski, već politički i vojno", ushićeno je primetio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Njegovo zadovoljstvo moglo bi već potkraj leta da splasne – u Nemačkoj bi trebalo da budu udareni temelji novoj investicionoj politici, koja se poredi sa gradnjom novog berlinskog zida – u zaštitu nacionalne privrede. Krajem avgusta, na zatvorenoj sednici kabineta vlade u Mezebergu biće predstavljena definicija "nedodirljivih privrednih faktora". Uz dosadašnju zabranu stranih ulaganja u namenske koncerne, embargo za strane investitore trebalo bi da bude proširen na sva strateški važna preduzeća – od telekomunikacionih kompanija do energetskih snabdevača.
"Ne smemo biti gluplji od ostalih industrijskih nacija sveta", istakao je Roland Koh, premijer pokrajine Hesen, uticajni ekonomski savetodavac nemačkog kancelara Angele Merkel. Njegov zaključak: "Neke države obilato koriste privatizaciju, ne bi li stekle uticaj i kontrolu nad strateškim gigantima Nemačke."
Koji bi strani ulagači trebalo da se suoče sa investicionim ograničenjima? Odgovor nudi Jens Vajdman, analitičar u kabinetu vlade u Berlinu, ujedno i autor studije o zaštiti nemačke privrede pred najezdom kapitala iz takozvanih podržavljenih fondova čiji će tekst predstavljati okosnicu avgustovske rasprave vlade o novoj strategiji prema stranim ulagačima. Vajdmanova teorija svodi se na pojednostavljenu definiciju opasnosti koja preti od preokretanja procesa privatizacije, stavljanja privatizovanih preduzeća pod državnu kontrolu – ali stranih država, poput Kine i Rusije.
Kao primer preplitanja političkih i privrednih interesa naveden je sukob sa ruskim investitorima u strateški koncern EADS. Kada je, prošle jeseni, ruska Vneštorgbanka otkupila pet odsto akcija EADS-a, francuski i nemački većinski akcionari odbili su njen zahtev za sticanje povlašćenog prava na otkup daljih deonica i sticanje prava glasa: "Igrom slučaja ili namerom", spekuliše se u Berlinu, "ruski predsednik Vladimir Putin odbio je neposredno potom da potpiše ugovor koji bi EU obezbedio snabdevanje naftom i gasom u željenom obimu."
Najveću opasnost sa kojom bi Nemačka mogla da se suoči naslućuju u predstojećoj ofanzivi Kine. Novoosnovani investicioni fond, iza kojeg stoji Nacionalna banka Kine, raspolaže kapitalom od dve stotine milijardi dolara, ali to nije sve. Devizne rezerve "kineskog zmaja" svakog minuta rastu za novih milion dolara,a sa njima i pretpostavljeni apetiti Pekinga za preuzimanje ključnih privrednih giganata u Evropi.
Uz najavu politike koja bi mogla da bude shvaćena kao protekcionistička, u Berlinu se ukazuje na primere drugih država. U SAD državne agencije i obaveštajne službe preispituju podobnost svakog stranog investitora, štiteći nacionalne interese. Norveška zabranjuje strana ulaganja u naftnu industriju. Francuska je proglasila jedanaest privrednih grana za tabu – uključujući strana ulaganja u prehrambenu industriju.
Berlin se poziva i na nedavnu izjavu evropskog komesara za monetarna pitanja Žoakina Almunje: "Uvek postoji opasnost da podržavljeni investicioni fond uslovi svoja ulaganja u inostranstvu političkim ciljevima."
Prećutkuje se, međutim, da sprečavanje eventualnih stranih ulaganja nije lako izvodljivo. U Kini, primera radi, francusko-nemački aero-koncern počinje sa izgradnjom fabrike Erbasovih aviona. Interese nemačke auto-industrije, od Folksvagena do Mercedesa, ne treba isticati. Komplikovaniji su odnosi sa Rusijom, od koje zavisi energetsko snabdevanje Nemačke.
Čemu, dakle, novi zakon? Komentatori i analitičari pretpostavljaju da je, ipak, reč o vidu protekcionizma. Nemačka bi stekla moćno oruđe – primenljivo, pre svega, u odnosima sa evropskim komšijama izvan i unutar EU – u duhu izreke industrijskog pionira Karla Simensa: "U poslovnim odnosima nema milosti, ni demokratije, ni viteštva."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 19.07.2007.]
