Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2020, 12:40

Novi aranžman MMF - uz uslov ambicioznog programa reformi

Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF-om, rekao je šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa i dodao da će, pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biti potreban ambiciozan program strukturnih reformi.

Istakao je da su srpske vlasti rekle da im nije potrebno finansiranje MMF-a, tako da bi taj novi program mogao biti naslednik aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike ( PCI) .

"Novi aranžman >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, i da istovremeno, signalizira posvećenost reformama", rekao je Sosa u intervjuu za "Politiku".

Govoreći o srpskoj ekonomiji, Sosa je naveo da je u Srbiji u 2020. predviđen pad BDP-a od 1,5 odsto, što je, dodaje, manje nego u većini evropskih zemalja.

"Prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak u 2021. godini. Međutim, ukoliko se pandemija produži i njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne mere podrške", naveo je Sosa.

Istakao je da su srpske vlasti, da bi ublažile ekonomski i socijalni uticaj pandemije, primenile brz i osmišljen odgovor.

"Ovaj snažni odgovor odigrao je važnu ulogu u podršci ekonomiji tokom krize", rekao je Sosa .Dodao je da je taj odgovor bio moguć zahvaljujući fiskalnoj disciplini koju je Srbija u poslednjih nekoliko imala.

Sosa ističe da je zbog toga imala i dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera.

On takođe kaže i da je ekonomska aktivnost povećana delimično upravo zbog tog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu.

"Naše najnovije projekcije za Srbiju predviđaju realno smanjenje BDP-a od 1,5 odsto u 2020. i ponovni skok u 2021. uz predviđeni rast od pet odsto", naveo je Sosa.

Ukupni fiskalni deficit u 2020. u našoj zemlji će dostići, dodaje on, skoro devet odsto BDP-a, u poređenju sa 0,5 odsto BDP u početnom budžetu.

Navodi da je to posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti.

Očekuje se da će javni dug, ističe Sosa, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. na skoro 60 odsto BDP.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...