Izvor: Politika, 08.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi „Geneks” za Rusiju
Branislav Grujić, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga, predlaže staru ideju u novom pakovanju kao rešenje za izvoz na rusko tržište
Da bi iskoristila prednosti ruskog tržišta Srbija bi u Rusiji trebalo da ima centralizovano spoljnotrgovinsko predstavništvo koje bi bilo servis svim firmama koje mogu da budu konkurentne. Nešto poput nekadašnjeg „Geneksa”, ali u kombinaciji državno-privatnog vlasništva. To predstavništvo bi pomagale državne institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao Fond za razvoj, Agencija za podsticaj izvoza. Rusko tržište je specifično, različito od zapadnog, a preduzeća iz Srbije, odnosno stare Jugoslavije, ni ranije nisu bila direktni izvoznici, već su to radile preko velikih kuća.
Ovo u razgovoru za „Politiku” predlaže Branislav Grujić, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga i predsednik kompanije „PSP Farman”, dodajući da i firme sa zapada tako rade na tržištima koja su im iz bilo kog razloga (sistema, jezika, običaja) problematična za rad. Grujić kaže i da lično nema interes da to radi jer se ne bavi trgovinom, ali je spreman da pomogne.
Da to poludržavno predstavništvo ne znači povratak državnojprivredi?
Ceo svet je promenio karakter za vreme ove krize, a partnerstvo s državom je postalo najjače u zemljama najliberalnijeg kapitalizma.
Ta vrsta akcionarstva, gde država ima ulogu kišobrana, a privatni kapital daje preduzetnički duh, u mnogim zemljama vrlo je uspešno sprovedena. Mnogi kažu da država nije dobar vlasnik, a ja uvek odgovaram da je svaki vlasnik dobar, samo zavisi ko dela u njegovo ime.
Kakvu bi konkretnu korist od toga imale naše kompanije?
U Rusiji je prisutna roba iz celog sveta. Nikakve političke deklaracije ne mogu suštinski pomoći prodaji nečije robe. Ne treba zaboraviti da su tek od pre dve godine počeli da nas prihvataju kao Srbe, jer je brend Jugoslavija bio neverovatno jak. Mi, praktično, imamo carinsku uniju s Rusijom i to bi moralo da nam pomogne da naša roba u cenovnom delu bude konkurentna. Sve ostalo je rad na promociji proizvoda i to ne jedan dan na nekom sajmu, već u dužem periodu.
Koje su prepreke za veću ekspanziju naših preduzeća?
Mnogi naši proizvodi nisu cenovno konkurentni, a to je zbog cena naših sirovina, energenata, a sve kao posledica precenjenog kursa dinara. Srpski proizvođač na razlici u kamati i lošem kursu gubi svu pozitivnu razliku na carini koju mu je država Srbija obezbedila.
J. Rabrenović
------------------------------------------------------------------
Privrednici – dobra ideja
Ideja o nekom novom „Geneksu” u Rusiji je dobra pre svega za proizvođače poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji su kod nas još usitnjeni i kao takvi ne mogu da se pojave na tom tržištu, kaže Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora „Sintelona” iz Bačke Palanke, inače firme prisutne na tom tržištu.
– Takva organizacija bi imala ulogu povezivanja, ali ne formalnog, već radi pravljenja proizvoda, ispitivanja tržišta. Sada u Srbiji, na primer, ima mnogo proizvođača suvih šljiva, a niko od njih nema pravi proizvod, niko ne zna šta se može prodati na ruskom tržištu. Takva organizacija bi mogla da definiše taj proizvod i da napravi selekciju proizvođača koji mogu to da rade. Ili da im pomogne da investiraju da ga naprave. S malim količinama ne možete da se pojavite, i tamo postoje veliki trgovački lanci i tamo je problem ući u te lance. To važi i za industrijske proizvode jer mi sada nemamo izvoz za Rusiju jer nemamo proizvode, sem nekoliko.
Po njegovim rečima, ukoliko se to predstavništvo napravi s delom državnih para lako je kasnije, kad zaživi, da država proda svoje akcije.
– Država za sam start mora imati aktivnu ulogu, ništa više. Sada se ruska i srpska država dogovaraju oko velikih aranžmana, a privatni kapital slabo sarađuje. I tu je uloga države da ih poveže. Ako država ima stotinu agencija s mnogo činovnika, zašto ne bi imala i jednu ovakvu firmu – kaže Pavičić.
Dragoljub Vukadinović, prvi čovek „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, koji, takođe, ima sopstveno predstavništvo u Rusiji, kaže da ideju o centralizovanom predstavništvu može da podrži radi ostale privrede. Jer, u Rusiji je, kaže, teško uspeti i mora se na tome mnogo raditi.
– Tamo smo prisutni još od 1993. godine, a posle raspada „Geneksa” i „Ineksa” odlučili smo se za sopstvenu firmu i sada se za nas tamo zna – kaže Vukadinović.
J. R.
[objavljeno: 09/11/2009]
