Izvor: B92, 12.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove rekordne cene nafte
London, Njujork -- Cena sirove nafte dostigla je gotovo 54 dolara za barel, što se nije desilo od naftne krize početkom osamdesetih.
Povod za poslednji skok je četvorodnevni nacionalni štrajk u Nigeriji, koja je jedan od najvećih proizvođača nafte, a analitičari tvrde da cena nafte lako može dostići i 60 dolara za barel. Posledice će najviše osetiti stanovnici siromašnih zemalja čije vlade nisu u stanju da smanjenjem i povećanjem poreza na gorivo prate promene cene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nafte, i tako drže inflaciju pod kontrolom.
Cena nafte u poslednje vreme najviše skače zbog povećane potrošnje u nekim zemljama, kao što su Kina i Amerika. Istovremeno, naftne kompanije u novije vreme raspolažu manjim zalihama i stoga im je teže da se prilagođavaju promenama na tržištu. Konstantno ratno stanje na Bliskom istoku, etničke tenzije u Nigeriji i štrajkovi u Venecueli ne bi doveli do tolikog skoka cene da su zalihe nafte veće.
Logičan odgovor na povećanu cenu bio bi da najveći izvoznici nafte povećaju proizvodnju, ali oni su podeljeni - s jedne strane su Saudijska Arabija i Kuvajt, koji se zalažu za povećanje proizvodnje kako bi se cena oborila, a s druge, države kao što je Venecuela, koje se protive popuštanju velikim potrošačima, pre svega Sjedinjenim državama.
OPEK, organizacija koja okuplja 11 država u razvoju, čiji prihodi pre svega zavise od izvoza nafte, drži polovinu svetskog tržišta i povećanjem i smanjenjem ponude utiče na svetsku cenu nafte. U izjavi za B92 portparol Opeka, Alkiraigi Abdulrahmad, tvrdi da razlog za povećanu cenu nafte u 2004 ne leži samo niskim zalihama: "Do sadašnjeg poremećaja na tržištu nafte sasvim sigurno nije došlo zbog nestašice nafte na tržištu. Možda su zalihe manje, ali nafte ima dovoljno i proizvodnja je visoka. Problem je projekcija tržišta - štrajk naftaša u Nigeriji nije smanjio ponudu nafte u svetu, ali postoji strah da do toga može da dođe, pa je zbog tog predviđanja cena nafte skočila."
Jedan od najvećih proizvođača nafte je Saudijska Arabija - jedna od retkih zemalja koja bi mogla drastično da poveća proizvodnju. Ali, kako kaže Džerald Volš, ekspert za Naftu u magazinu Ekonomist, Saudijskoj Arabiji je potrebno veliko investiranje da bi povećala proizvodnju: "Naša prognoza je da će cena nafte ostati relativno visoka u sledećih nekoliko meseci, tako će biti i početkom 2005. Ali, kad proizvođači budu uspeli da drastičnim povećanjem proizvodnje reaguju na sadašnje visoke cene, one će pasti, vrlo moguće i na manje od 30 dolara za barel."
Najveći problem povećane cene nafte je inflacija, a ona se najbrže oseti u slabo razvijenim zemljama koje imaju tesan budžet i nisu u stanju da apsorbuju tržišne poremećaje, tvrdi ekonomista Milan Kovačević. Od maloprodajne cene goriva, dve trećine para predstavlja poreski zahvat. To se u razvijenim državama rešava tako što se smanji porez na benzin da njegova cena ne bi porasla, i time se inflacija drži pod kontrolom: "Bilo bi i kod nas moguće da država u takvim, ekstremnim situacijama da na drugi način nalazi neke izvore za javne rashode, a da ona doprinese da se u manjem efektu odrazi na inflaciju. Kod nas je problem što je obratno - potrošnja je tako napregnuta da su i budžeti na krajnjim granicama i da imamo problema sa MMF-om kako da smanjimo u celini ukupnu javnu potrošnju, pa tu rezervu država nema."
