Izvor: S media, 12.Nov.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove nuklearke na Balkanu postaće realnost
Izjava koju je sinoć dao ministar energetike Petar Škundrić ukazuje da bi i naša zemlja mogla, ako se ispune prethodni uslovi, da postane jedan od učesnika u gradnji nove, velike, bugarske atomske centrale „Belene", što verovatno znači da dolazi period kada će nove atomske elektrane na Balkanu i u regionu jugoistočne Evrope postati realnost sa kojom se mora računati.
Škundrić je ukazao da stav Vlade Srbije o pozivu Bugarske da učestvuje u projektu gradnje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nuklearne elektrane „Belene" može biti pozitivan, uz „uslov da fizibiliti studija potvrdi i opravdanost i isplativost takvog projekta za elektroprivredu Srbije."
Bugarska vlada je, inače, pozvala Srbiju i Hrvatsku da kao deoničari učestvuju u projektu gradnje nuklearke "Belene" na Dunavu i da se o toj ponudi zvanični Beograd i Zagreb izjasne u kratkom roku, najdalje do 13. novembra.
Godišnja potrošnja električne energije u našoj zemlji je oko 36 milijardi kilovat-časova, a prema dugoročnim računicama sredinom ovog veka mogla bi da se uveća na 65 do 70 milijardi kilovat sati, a možda više, potvrdjeno je u Elektroprivredi Srbije.
Eksperti su već izračunali da svi raspoloživi vodni izvori u Srbiji mogu osigurati, u naboljem slučaju, godišnju proizvodnju od 20 milijardi kilovat sati elektirčne energije, a isto toliko bi se moglo dobiti i iz svih vrsta obnovljivih izvora, ali uz velika ulaganja u solarnu i druge vidove te vrste energije.
Kad se ima u vidu da će nafte i osnovnih preradjevina od te energetske sirovine - dizel goriva i benzina - biti sve manje, talas gradnje nuklearki ne samo na Balkianu već i širom sveta izgleda kao sasvim opipljiva realnost u ne tako dalekoj budućnosti.
Prema dugoročnim prognozama medjunarodnih steručnjaka, do 2050 godine širom sveta trebalo bi da "nikne" oko 1.250 novih atomskih elektrana.
Ukoliko bi se ta prognoza ostvarila, to znači da bi polovinom ovog veka u svetu imali više od 1.700 atomskih centrala, što je oko četiri puta više nego sada.
Srbija je, inače, već "opasana" nuklearkama koje već decenijama rade u susednim zemljama , Bugarskoj, Madjarskoj i Rumuniji, dok naš zapadni sused Hrvatska ima zajedničku "atomku" sa Slovenijom u Krškom, a sve glasnije razmišlja da napravi i vlastitu nuklearku, bilo na Dunavu, ili na nekoj drugoj lokaciji.
Rumunija je namerna da u naerednom periodu izgradi nuklearku kapaciteta 1.200 megavata, što iznosi polovinu instalisane snage već postojeće atomske elektrane "Černavoda".
Bugarska je morala da ugasi četiri od šest energoblokova u nuklearki „Kozloduj", pa je još polovinom ove decenije prvi ponudila svojim susedima da zajednički grade novu elektranu na astomski pogon kod mesta Belen.
Madjarska ima dva pogona u Paksu, na Dunavu, blizu granice sa Slovačkom, dok Hrvatska i Slovenija planiraju da dupliraju kapacitete nuklearke u Krškom.
Izgradnja nuklearki u svetu je već od sredine prošlog veka veoma veliki i visokovredan biznis. Reč je, naime, o projektu koji se ralizuje u periodu od četiri do šest godina, uz angažovanje više hiljada visokostručnih kadrova i veliki angažman ne samo glavnog izvodjača radova već i lokalne ekonomije.
Nuklearku u Krškom je još u vreme postojanja bivše socijalističke Jugoslavije izgradila čuvena američka kompanija "Vestinghaus", a u najrazvijenijim zapadnim zemljama postoje i druge kompanije koje su vrhunski osposobljene za gradnju takvih energetskih objekata.
Bivši Sovjetski savez je u drugoj polovini prošlog veka izgradio sve nuklearke u istočnoevropskim zemljama koje su pripadale bloku takozvane socijalističke zajednice, a tu tradiciju je nastavila Rusija koja danas uspešno podiže takve objekte na domaćem terenu, ali i u drugim državama.
Rusija se poslednjih godina pominjala i kao jedan od mogućih glavnih finansijera i graditelja nove bugarske nuklearke "Belene", a nije nepoznato da je ruska državna kompanija "Rosatom" spremna da podiže atomske elektrane i na drugim lokacijama u inostranstvu.
(Tanjug)
