Izvor: N1 televizija, 28.Jun.2016, 19:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nove muke zaduženih u francima

Ljudi zaduženi u francima kojima su promene na svetskom tržištu novca već višestruko uvećale rate, beleže nove, veće troškove. Njih 20.000 u Srbiji već godinama čeka da im pomogne država, koja opet, očekuje da prvi potez povuku banke.

Ranko Marković, u maju 2007. godine podigao je kredit u švajcarcima, u visini od 60.000 franaka. To je bilo jedino rešenje da obezbedi "krov nad glavom". I nije bilo dovoljno što su zbog kredita ugasili porodičnu firmu, objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Marković, već je zbog Brexita, njihova rata ponovo skočila.

"U jednom danu nam je skočila rata za negde oko 2.000 dinara i samim tim je i glavnica skočila za nekih 2.000 evra, međutim, danas se to malo stabilizovalo, pa se to vratilo. Ipak, to nije najveći problem - znate, kad vam rata skoči za 2.000 - to je ceo jedan keš kredit. A nama je to kap u moru koja nas davi. Očekujemo svakako pomoć od države, nemamo od koga drugog, očekujemo da nam država bude zaštitnik, a ne maćeha", kaže on.

Država poručuje - neka banke ponude reprogram postojećih obaveza, tako da se pronađe međusobno prihvatljivo rešenje... Tačnije - u odnosu na 2015. godinu i četiri ponuđena modela za rešavanje problema - na vidiku, ništa novo.

“Očekivanja su da banke u saradnji sa klijentima, uvažavajući preporuke ministarstva, pronađu međusobno prihvatljiv način za prevazilaženje predmetne kompleksne situacije, koja je usled jačanja vrednosti švajcarskog franka u odnosu na evro i na dinar i istovremenog pada cena stanova na domaćem tržištu uslovila da veliki broj građana izgubi mogućnost kontinuiranog izmirivanja obaveza po kreditima", saopštilo je Ministarstvo finansija.

A odgovor na pitanje kako su građani izgubili mogućnost kontinuiranog izmirivanja obaveza - leži u činjenici da su se rate do danas višestruko uvećale.

Ako uzmemo jedan prosečan kredit sa ostatkom duga od 50.000 franaka i ratom od 500 franaka, pri uzimanju kredita 2008. godine rata je iznosila 24.525 dinara. U 2016. na dan refereduma u Velikoj Britaniji - ta ista rata iznosila je 56.840 dinara, da bi samo dan nakon Brexita ona skočila na 58.045 - što je uvećanje za oko 1.200 dinara.

Država nije nevina u ovoj priči

Rešenja postoje, ali ne i dovoljno pritiska da se sporno pitanje kredita u švajcarcima reši, kaže ekonomski analitičar Nenad Gujaničić i dodaje - država nije nevina, građane je čak i motivisala...

"Jedno je da ceo ceh plate poreski obveznici, drugi da se svali na teret banaka i treće, neko međurešenje jeste da banke individualno ispregovaraju sa svakim svojim klijentom, što bi svakako bi možda bilo i najbolje rešenje, ali čini mi se da u ovakvoj situaciji banke nisu previše volje, a i Narodna banka ne vrši neki kvalitetan pritisak da se to reši", dodaje Gujaničić.

A u aktulenim političko - ekonomskim okolnostima u Evropi, nestabilan franak je - čini se - tempirana bomba, od koje na dalje zavisi sudbina oko 20.000 porodica u Srbiji.

Nastavak na N1 televizija...