Izvor: Glas javnosti, 06.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove gazde ne mare za prava radnika
BEOGRAD - Agencija za privatizaciju je od 2003. godine do 1. juna ove godine raskinula 341 ugovor o prodaji društvenih preduzeća, od čega je za 150 doneto i pravosnažno sudsko rešenje. Za to vreme prodate su 1.992 firme, od čega 91 na tenderu i 1.890 na aukcijama. Najčešći razlog za poništenje privatizacije, u 136 slučaja, jeste to što novi vlasnik nije nastavio delatnost i nije poštovao prava zaposlenih, tvrde u Agenciji. Kod trećine razlog je neplaćanje dospele rate, a kod 46 nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << obavljeno investiranje, predviđeno ugovorom. Bankarsku garanciju kao zalog za ulaganje u privatizovano preduzeće nije obezbedilo 36 kupaca, dok je sedam prodavalo imovinu preduzeća u većem procentu nego što zakon dozvoljava.
Često jer reč i o više prekršaja istovremeno jer se onaj ko kupi firmu iz špekulativnih razloga nada brzoj i lakoj zaradi, što mu olakšava i mogućnost da izlicitiranu cenu ne uplati odmah već samo prvu ratu, a ostalo u narednih pet godina. Agencija se, i kada dobije upozorenje zaposlenih, ne odlučuje odmah za raskid ugovora jer prvu kontrolu obavlja tek godinu dana od prodaje. Osim toga, namera je i da se kupcu uvek pruži dodatna šansa jer je neizvesno hoće li to preduzeće, ako dođe do raskida, moći da preživi do nove privatizacije.
U toleranciji se i preteruje, pa se dešava da i pre nego što državni činovnici raskinu ugovor o prodaji, nadležni Trgovinski sud uvede stečaj, kao kod zrenjaninskog „Šinvoza“. Kod ovog preduzeća Agencija je raskinula ugovor posle tri i po godine od prodaje, a sindikati su upozoravali od 2005. da kupac krši ugovor. Očigledno da Služba kontrole te agencije sa samo 28 zaposlenih ne može da pokrije oko 2.000 preduzeća koliko je prodato za šest godina. Iako sukcesivno određene firme ispadaju iz njihove nadležnosti posle pet godina jer do tada vlasnik otplati firmu kupljenu na aukciji, a kupac u tenderskoj privatizaciji nema više obaveze po ugovoru, reč je o velikom broju preduzeća koja treba kontrolisati.
Inače, dosad je raskinuto i 11 ugovora s kupcima iz inostranstva, za turističko preduzeće „Putnik“, koje je posle prodato ruskoj kompaniji, zatim firmu „Tvrdi metal“iz Užica, „Dušan Dugalić“ iz Batočine, „Srbija turist“ iz Niša, PKS „Lateks“ iz Čačka, Fabriku hartije iz Beograda, „Slogu“ iz Vladičinog Hana, „Lolu progres“ iz Raške, „Magnohrom“ iz Kraljeva, ŠPIK „Slogu“ iz Ivanjice, a u „ŠIK Kučevo“ je posle odlaska gazde otvoren stečaj. Sporovi sa stranim kupcima rešavaju se pred Međunarodnom arbitražom i nije ih lako jednostrano raskinuti, što je inače izmenama zakona Agenciji omogućeno pre tri godine.
NEMA GARANCIJE ZA „29. NOVEMBAR
U ovoj godini do 1. juna Agencija je raskinula 35 ugovora, a među poslednjima je za fabriku „29. novembar“ iz Subotice jer tročlani konzorcijum, ni posle tri dobijene šanse, nije dostavio bankarsku garanciju za investicije. To je i najčešći razlog, uz neobavljeno ulaganje, za poništenje privatizacije kod tenderske prodaje firmi inostranim kupcima.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, koji je zastupao interese prvog kupca „Putnika“, firme „Univorld“, kaže da i pored presude Međunarodnog arbitražnog suda od 27. aprila prošle godine da se toj američkoj kompaniji isplati dug od 7.962.025 dolara, a pošto je Agencija raskinula ugovor, to još nije učinjeno. Odštetni zahtev „Univorlda“ odnosi se na prodajnu cenu od 5,5 miliona dolara plus obavljene investicije. Kovačević navodi da je Vlada Srbije donela zaključak 26. jula prošle godine da se obavi uplata, jedini uslov bio je da „Univorld“ ne traži dodatne kamate, a ta kompanija se izjavom na to i obavezala.
- Agencija za privatizaciju je od Trgovinskog suda, međutim, tražila i dobila odlaganje isplate od 90 dana i taj iznos je dobijen tek u izvršnom sudskom postupku 6. novembra prošle godine od kada se novac nalazi na nerezidentnom računu „Univorlda“ kod Rajfajzen banke. Agencija je zatim od suda zatražila privremenu meru da se ta sredstva blokiraju zbog čega taj novac nije još pripao „Univorldu“ - objašnjava Kovačević. On se zbog toga obratio krajem prošle godine potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću s konstatacijom da od ovoga koristi ima samo Rajfajzen banka koja koristi skoro osam miliona evra bez kamate. „Šteta za budžet je dvostruka, ostao je bez tih sredstava, a povećava se i dug za kamatu i eventualnu kursnu razliku sve do oslobađanja novca „Univorldu“„, upozorio je Kovačević vicepremijera.
Agencija očigledno i pored odluke međunarodnog suda smatra da nema pravnog osnova da vrati novac jer, po njenom pravnom tumačenju, „Univorld“ nije ispunio obaveze iz ugovora.
