Izvor: Politika, 26.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nove elektrane šansa za domaće fabrike

Srpske kompanije računaju da se maksimalno angažuju u isporuci delova opreme za nove elektrane čija izgradnja košta oko dve milijarde evra

Proizvođači, montažeri i projektanti iz elektromašinogradnje, koji su proteklih pet-šest godina bili na kolenima, zahvaljujući obnovitermoelektrana nisu stavili katanac. Očekuju da će ih zbog izgradnje TE „Kolubara B” i trećeg bloka TENT-a B i njih „ogrejati sunce” i da će konačno stati na noge.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Mladen Simović,direktor „Energoprojekt Entela”, kaže da sukapaciteti srpske mašinogradnje znatno veći od trenutnih zahteva na tržištu. On dodaje da je izgradnja dve elektrane važna za energetski sistem i da je izuzetno značajno da se nastavi sa redovnim kapitalnim remontima i revitalizacijom postojećih objekata.

– Poslednjih četiri-pet godina EPS je najvećim delom iz sopstvenih sredstava, ali i novca dobijenog iz EU, učinio mnogo na obnovi energetskih objekata koji su sada čak i bolji nego kada su bili novi. Zbog toga je u januaru, u jeku energetske krize, bila rekordna proizvodnja struje, zbog čega nije došlo do kolapsa energetskog sistema – rekao je Simović.

On dodaje da su i predstojeći kapitalni remonti u termoelektranama EPS-a, posle revitalizacija, izuzetno značajni za srpsku elektromašinogradnju i za „Energoprojekt” koji od osnivanja prati EPS u obnovi hidroelektrana i termoelektrana.

– Naša kompanija može da da veliki doprinos u izgradnji novih objekata, jer eventualni strani partneri EPS-a očekuju bogato iskustvo iz sveta koje mi imamo – napominje Simović.

Branko Šljivar, generalni direktor „Goša montaže” a. d., napominje da je domaćamašinogradnja u katastrofalnom stanju, jer su gotovo sve investicije ili zaustavljene ili umanjene.On dodaje da kompanije iz ovog dela industrije rade na otpepeljivanju u TENT-u „B” i termoelektranama u Drmnu, kao i na otpepeljivanju i elektrofilteru na TE „Kolubara”, blok 5.

–Na Hidroelektrana „Ovčar banja” se radi drugi i treba da počne revitalizacija prvog od četiri agregata.Na rudarskoj opremi se završava nov sistem za površinski otkop u Kolubari na Zapadnom polju.U toku su remonti na svim termoelektranama koji će biti završeni u junu.Posle toga i firme iz srpske mašinogradnje koje su naslonjene na EPS ostaju nezaposlene, dok su druge u težem finansijskom položaju. Poslovi u EPS-u su jedini način za preživljavanje velikog broja srpskih firmi i desetina hiljada ljudi – napominje Šljivar.

Naš sagovornik kaže da je izgradnja dve elektrane u vrednosti od najmanje milijardu i po evra velika nada i velika šansa za razvoj domaćih kompanija iz mašinogradnje i da se plaši da mnoge firme do tada, ako EPS ne nastavi tekuće investicije, neće moći da prežive.

– Izuzetno smo zainteresovani za rad na razvojnim projektima EPS-a zajedno sa drugim kompanijama iz Srbije. Svetska ekonomska kriza mogla bi dotući srpsku privredu, a posebno mašinogradnju, što smo i osetili 23. septembra 2008. god kad nam je „Ju-Es stil Srbija” bez ikakve najave istog jutra otpustio 300 radnika. Dosad smo zbog krize izgubili oko pet miliona evra – ističe Šljivar.

Milenko Nikolić, direktor razvoja u Institutu „Mihajlo Pupin”, kaže da su kompanije iz mašinogradnje „preživele” zahvaljujući EPS-u, jer su dobile mnogobrojne poslove. U tom periodu je narasla svest o potrebi objedinjavanja i organizovanja domaćih kapaciteta u konzorcijum koji bi spremno dočekao tendere za gradnju novih proizvodnih objekata kakvih nije bilo duže od 20 godina.

– Siguran sam da je u ovom trenutku domaća elektromašinogradnja sa „Energoprojektom” načelu osposobljena da projektuje i gradi najsloženije objekte. Srpske kompanije su se organizovale i spremno dočekuju projekte, računajući da se maksimalno angažuju domaći kapaciteti uz najnužnije učešće stranih firmi u isporuci delova opreme. Konzorcijum koji čine vodeća preduzeća i instituti u oblasti elektromašinogradnje će svakako pod najpovoljnijim uslovima dati ponudu za naredne projekte, pri čemu osim od elektroprivrede očekuju i od vlade da pokaže rešenost da nikako ne dozvoli da se i ovako redukovani poslovi daju drugima – kaže Nikolić. – Naš institut je – dodaje – razvojem i realizacijom sistema automatskog upravljanja na nizu blokova u EPS-u dokazao da je po kvalitetu rame uz rame sa najvećim svetskim firmama, a po ceni znatno ispod njih. Ti poslovi su u Srbiji zadržali na desetine mladih stručnjaka.

Boško Buha, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, ističe iskustvo TE „Nikola Tesla” u angažovanju domaćih izvođača radova tokom revitalizacije termoblokova. Po njemu, rezultati su bili slabi dok su firme samostalno nastupale i vodile samo određene segmente poslova. Takva praksa promenjena je u revitalizaciji bloka A4. Kod tog bloka projekat je podeljen na pet delova, tako što su poslovi grupisani, a oko njih se okupilo dvadesetak značajnih domaćih firmi. Na čelu jedne grupe je bio „Energoprojekt”, koji je zajedno sa Institutom „Mihajlo Pupin”, „Izoprogresom” „Termoelektrom” i Institutom „Nikola Tesla” ne samo uspešno obavio posao, već su svi zajedno, a uz punu saradnju stručnjaka EPS-a, koji su najbolje poznavali proizvodni proces, napravili prvi domaći elektrofilter kakav u to vreme nije imao ni renomirani evropski proizvođač tih filtera.

Dejan Spalović

[objavljeno: 26/05/2009]

Nastavak na Politika...

B92: Elektrane šansa za domaće fabrike