Izvor: Blic, 11.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac je trebalo vratiti još 2002.
Novac je trebalo vratiti još 2002.
Za mene je slučaj 'Mobtela' završen onog trenutka kada je Poreska uprava donela rešenje o vraćanju novca ovoj kompaniji. Sve drugo je politizacija i instrumentalizacija ovog slučaja. Kod nas svako sebi daje za pravo da raspreda o nečemu što nije njegov posao, čime se nanosi šteta institucijama - kaže u razgovoru za 'Blic' Marija Drča-Ugren, direktor Poreske uprave.
- Zamislite kada bi u Engleskoj svako komentarisao odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poreznika. To je u bilo kojoj zemlji nezamislivo sem kod nas. A Poreska uprava u potpunosti stoji iza te odluke, jer nju nalaže zakon.
Ipak i vladin Odbor za finansije je imao nedoumice, a Nebojša Čović traži da se nađu krivci za vraćanje 35 miliona evra 'Mobtelu'?
- Godinu dana sam na čelu Poreske uprave i nikada me do sada taj odbor nije pozvao na sednicu. Kao da do sada ništa nismo radili. Odbor za finansije Vlade Srbije nije nadležan za ovaj slučaj, jer ne treba da se bavi pojedinačnim sporovima već da daje opšte preporuke. Ne razumem to brkanje nadležnosti, kada ministri razmatraju komplikovana poreska pitanja u koja se ne razumeju, a i ne treba da se razumeju, jer to nije njihov posao. Zna se koje su nadležne institucije - pravobranilaštvo i tužilaštvo, i samo oni mogu da ospore odluku Poreske uprave. A tužilaštvo je odbilo naš zahtev za zaštitu zakonitosti u slučaju 'Mobtela', čime nam nije ostavljena mogućnost drugačije odluke.
Uprkos brojnim objašnjenjima u javnosti, ostaje neuverljiv utisak.
- To je zato što kod nas nema vere u institucije. Veruje se da ništa ne funkcioniše u Srbiji, sem korupcije. Osim toga, nekim izjavama i političkim nadmudrivanjem naneta je šteta ovoj instituciji.
Božidar Đelić i Aleksandar Radović preko medija raspravljaju o slučaju 'Mobtela' iz ugla različitih političkih pozicija na kojima su, što nije dobro. Gospodin Dinkić na mitinzima najavljuje da će Karićima uzeti određeni iznos novca, što je neprimereno. U vreme takvih njegovih izjava imala sam ovde stranu delegaciju i nisam umela da im to objasnim, a pitali su me. Niko od njih se nije naročito pokazao u zaštiti interesa ove institucije, niti pokazao dovoljnu odgovornost. Da li je postojala mogućnost da se izbegne vraćanje novca?
- Ne, zato što su tada oborene dve odluke - jedna o oporezivanju 'Astra banke' po osnovu poreza na ekstraprofit i druga o prinudnoj naplati od 'Mobtela'. Dakle, priče da smo mogli uneti i 'Mobtel' u rešenje o 'Astra banci' ne stoje, jer je oboreno i rešenje za samu 'Astra banku'. Tada je odlukom suda odlučeno da se nakon veštačenja Gradskog zavoda za veštačenje utvrdi poreska osnovica za ovu banku, i to veštačenje još traje. Ako je novac morao biti vraćen, zašto to niste uradili još 2002. godine?
- Zato što je tada politička odluka bila da se novac ne vrati. Setite se da su tada i Đelić i Dinkić i pokojni premijer Đinđić govorili da novac neće biti vraćen. A ja sam odmah po dobijanju prve presude Vrhovnog suda uputila alarmantno pismo svim članovima tadašnje Komisije za ispitivanje zloupotreba i ministru Đeliću, u kome im ukazujem da je pravna posledica odluke Vrhovnog suda vraćanje novca. Ministar Đelić je tada sazvao jedan sastanak Komisije i odlučeno je da se novac neće vraćati. Ovoga puta sam, nakon druge odluke suda, učinila isto - ukazala na pravne posledice, i ministar Đelić je naložio da se novac vrati. Znači li to da je politička odluka bila da se novac vrati?
- To ne znam, ali je naloženo da se ispoštuje odluka Vrhovnog suda, odnosno zakon, i to je urađeno. Aleksandar Radović je izneo optužbu da je po vašem nalogu jedan službenik Poreske uprave u 'Komercijalnoj banci' u prisustvu Karića određivao kamatu?
- To nije istina. Nakon računanja kamate u našem Centru za velike poreske obveznike i Upravi za javna plaćanja, koja nisu bila identična, izvršili smo i proveru u 'Komercijalnoj banci', naravno, ne u prisustvu Bogoljuba Karića. A ministar Đelić je vršio još dve naknadne provere kamate. To je sve nepotrebna politizacija. Jeste li u ovom slučaju bili izloženi pritiscima?
- Pa u traženju krivca za vraćanje novca svi su se pravili da nikada nikakve veze sa ekstraprofitom i njegovom naplatom nisu imali. Bilo je lakše malo se izmaći, pa eto, neka krivac bude ona koja je potpisala to rešenje - Drča-Ugren. Nisu to pritisci već pokušaj ljudi koji su radili na izradi i sprovođenju tog zakona da se od njega distanciraju, a da se ja, koja sam došla kasnije na ovo mesto, i Poreska uprava suočimo sa negativnim posledicama. Naravno, to me nervira, ali znam da smo radili po zakonu i kada bih opet morala o tome da odlučujem, odluka bi bila ista. Katarina Preradović I MMF protiv Zakona o ekstraprofitu
Zakon o porezu na ekstraprofit donet je preuranjeno, nestručno je urađen, a RUJP nije imao kadrove da ga sprovede. Zakon je imao konfiskacioni karakter i bio dosta nejasan za sprovođenje. Postojala je apsurdna situacija da se traži dokumentacija u zadnjih 10 godina, a obveznici su po našim zakonima dužni da je čuvaju pet godina. A onda se razreže porez, pa se kaže da dokazivanje ide na teret obveznika. Taj zakon je trebalo da uspostavi nekakvu naknadnu pravdu, a ja sam se pitala - kako to naplaćujemo 70 miliona maraka od nekoga protiv koga nemamo nijednu krivičnu prijavu, niti dokazanu malverzaciju? Svalio se na Poresku upravu jedan posao, koji ona nije trebalo da radi. Uostalom, i MMF je još pre mog dolaska na ovo mesto ukazivao da ovaj zakon treba ukinuti, a ako ne ukinuti, ono ga bar dodeliti nekoj drugoj instituciji na sprovođenje, ali se na to niko od nadležnih u Vladi nije obazirao.
