Izvor: B92, 29.Feb.2012, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac ECB - morfijum da ublaži bol
Frankfurt -- Finansijska injekcija ECB-a je nalik na "morfijum koji oblažava bol, ali ne leči", ocenio je vodeći ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen.
On tvrdi da se sumom većom od hiljadu milijardi evra, koliko je u protekla tri meseca ECB "ulila" u bankarski sektor evrozone otvara put za masovne spekulacije, u potrazi za visokim prinosima, uz istovremeni rizik od stvaranja novih "balona" na finansijskim tržištima.
Banke evrozone su tokom današnje akcije ECB, pozajmile >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od centralne monetarne indstucije evrozone rekordnih 529,53 milijarde evra, u okviru druge runde trogodišnjih kredita koji su ponuđeni u cilju jačanja likvidnosti u evropskom bankarskom sektoru.
Jakobsen tvrdi da Evropa sada, u suštini, ponavlja američko drugo takozvano kvantitativno labavljenje. "Ceo svet se bavi štampanjem novca i političkim eksperimentima i možemo samo da se nadamo da nećemo postati očigledan primer Ajnštajnove definicije idiota, koji ponavlja jedan isti eksperiment u nadi da će dobiti različite rezultate", zaključuje vodeći ekonomista Sakso banke.
U prvoj rundi kredita koju je ECB ponudila u decembru banke iz zone evra su razgrabile jeftine kredite u vrednosti od 489 milijardi evra.
Jakobsen ističe da novi krediti neće rešiti problem krize, pošto se stari dugovi otplaćuju pomoću dodatnog zaduženja.
Od nove finansijske injekcije okoristiće se i vlade, pošto u prvom polugođu 2012. godine Evropa mora da reši problem refinansiranja. Samo Italija i Španja moraju da refinansiraju više od 500 milijardi evra duga, tako da će kreditiranje banaka teoretski omogućiti neophodnu fiskalnu konsolidaciju.
Jakobsen upozorava da postoji i druga strana medalje u vidu rastuće nejednakost i socijalnih tenzija. Štampanje novca mora da se plati padom raspoloživih prihoda stanovništva, povećanjem poreza, cena hrane i energenata, pogoršanjem uslova rada što ugrožava ne samo štednju, već smanjuje primanja običnih ljudi.
On takođe upozorava da mere tipa LTRO dugoročno gledano samo umnožavaju i produbljuju probleme banaka i zemalja u razvoju, pošto privremena korist u vidu likvidnosti ugrožava dugoročnu perspektivu rasta ekonomije, produktivnosti i raspoloživih prihoda.
Globalno ulivanje novca u "labilni" finansijski sektor takođe utiče na cenu nafte koja će, ako još osetnije poskupi, početi negativno da utiče na rast svetske privrede.
