Izvor: B92, 10.Avg.2011, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova kriza "deli" 100.000 otkaza?
Beograd -- Ako bi došlo od novog udara ekonomske krize, svi ekonomski pokazatelji bi u Srbiji otišli u negativnom smeru.
Dinar bi dodatno oslabio 10 odsto, a stotinu hiljada radnih mesta bi bilo ugroženo. Uz 400.000 radnika koliko ih je, po proceni MMF-a, bez posla ostalo tokom prethodne krize, cifra bi dostigla pola miliona.
Ministar rada Rasim Ljajić kaže da u Vladi ozbiljno razmišljaju o novom paketu mera kojim bi ublažili efekte krize. Premijer Mirko Cvetković za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << danas je zakazao sastanak u Vladi na tu temu.
Investicije
„Iznos stranih ulaganja u Srbiji je i sada mali, u 2010. je iznosio tek oko 800 miliona evra. Ako taj iznos u slučaju krize padne 700 miliona, to se neće odraziti na svakodnevni život”, objašnjava ekonomista Mahmud Bušatlija.
Svetske berze se polako smiruju
INDEKSI Jučerašnji dan je nešto bio povoljniji po indekse na svetskim berzama. Opet su najgore prošla azijska tržišta. Berza u Tokiju je pala 1,77 odsto, a u Hongkongu više od 5,5 odsto. Glavni indeks DAX na frankfurtskoj berzi je pao 0,35 odsto, dok su svi indeksi na Londonskoj berzi bili u plusu. Dau Džons indeks na Njujorškoj berzi je porastao posle odluke Fed da zadrži kamate na niskom nivou.
Siromaštvo
„Mi imamo oko 130.000 siromašnih i novi udar krize bi svakako dodatno pogodio srednji sloj. Pogrešno je sada preuveličavati celu krizu, ali takođe nije ispravno ne shvatiti je ozbiljno. Svakako da u Vladi razgovaramo šta može da se uradi u slučaju izbijanja nove krize i koje bi mere u tom slučaju mogle da se sprovedu” kaže ministar Rasim Ljajić.
Nezaposlenost
Ekonomista Dragovan Milićević smatra da opasnost koju nosi potencijalna kriza mnogo veća od one i 2008. godine. „Srbija jeste periferno tržište, ali upravo zbog svog malog uticaja biće više pogođena od zemalja koje su u većem ekonomskom problemu. Definitivno će doći do porasti nezaposlenosti, Moguće je da bi najnovijim udarom bez posla ostalo dodatnih 100.000 ljudi, mahom onih koji rade u proizvodnji”. zaključuje Milićević.
Dinar
Kurs dinara bi svakako dodatno stradao u novom udaru krize. „U tom slučaju NBS bi morala da odluči da li da brani dinar ili da čuva devizne rezerve. Međutim, na sreću, ne radi se o prevelikoj sumi neophodnoj za odbranu dinara, tako da mislim da kurs u krizi ne bi otišao mnogo više od 110 dinara za evra, koliko je skoro iznosio tokom prošle godine”, objašnjava ekonomista Goran Nikolić.
Krediti
Banke bi se u slučaju krize još teže zaduživale od svojih inostranih centrala, tako da bi kamate na kredite u evrima dodatno skočile. „Slična situacija se desila i 2008. kada su kamate otišle nagore. Međutim tada su euribor i libor padali, pa se rast marži nije osetio. Sada je situacija drugačija jer su ove bazne kamate ionako na niskom nivou”, objašnjava Petar Grijić iz Folks banke, uz napomenu da će cena dinarskih kredita zavisiti od politike NBS.
Premijer Srbije će sa članovima svog kabineta, guvernerom NBS i predstavnicima Fiskalnog saveta, pokušaće na današnjem sastanku da procene stepen štete koju Srbija već oseća.
Tema razgovora na sastanku koji je sazvao Mirko Cvetković biće i šta sve može da se dogodi sa našom ekonomijom u naletu, kako je aktuelnu globalnu krizu, nazvao šef Evropske centralne banke Žan Klod Triše, "najteže krize finansijskih tržišta od Drugog svetskog rata”.
Kako se najavljuje iz kabineta premijera, razgovaraće se i o mogućim merama koje Vlada Srbije i Narodna banka mogu da donesu, a koje bi uticale na smirivanje trenutne, poprilične nesigurnosti u domaćem finansijskom sistemu. Naime, od prošlog petka akcije na Beogradskoj berzi padaju u proseku šest odsto dnevno.
Dinar je samo za dva dana pao za više od dva odsto, dok je aukcija državnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, između ostalog, finansira i budžetski minus, završena tako što je prodato svega 2,95 odsto ponuđenih državnih papira. Sve to, uprkos činjenici da je država za njih ponudila izuzetno povoljnu kamatu od čak 14,5 odsto.
"Prvi efekat krize već se vidi, ponajviše po kursu dinara koji će nastaviti da slabi", smatra ekonomista Ivan Nikolić.
"Dešavanja sa kursom će uticati dalje na redukciju uvoza, a to će otežati i proizvodnju. Rast kursa će pogoršati položaj dužnika, stanovništva i preduzeća, jer će im rate porasti. Stepen nenaplativih kredita će rasti. Naredni korak bi moglo da bude nepoveranje građana i preduzeća u štednju i povlačenje depozita. To je najnepovoljniji scenario", objašnjava Nikolić.
Međutim, kako dodaje, ni to nije toliko opasno, jer su devizne rezerve prilične i moguće je zaustaviti takav trend.
"Nema potrebe za nekim posebnim merama Vlade, jer su još na snazi mere usvojene radi prevazilaženja prvog udara krize. Ipak, dobro bi nam, došao još jedan aranžman sa MMF kao garant suzbijanja negativnih efekata krize. Političarima ovo ne ide u prilog, jer je predizborno doba i dalja štednja nije popularna", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, ono što bi bio najveći udar na Srbiju jeste eventualni pad izvoza u zemlje sa kojima imamo najveću razmenu, a to su na zapadu Italija i Nemačka. Susedne zemlje su takođe značajni partneri, a one su opet pogođene kao i Srbija krizom.
"Dva su moguća kanala uticaja putem bankarskog sektora, gde bih posebno apostrofirao Italiju, čije banke drže petinu tržišnog učešća u Srbiji i koja je u ponedeljak spasavana direktnom intervencijom Evropske centralne banke putem kupovine njenih obveznica", podseća Nikolić.
Švajcarski franak na istorijskom je maksimumu prema evru i dolaru. U utorak je vredeo čak 1,057 evra. Srpska valuta, pak, pada i samo u prethodna dva dana evro je prema domaćoj valuti ojačao za više od dva dinara. Padaju i vrednosti drugih istočnoevropskih valuta u odnosu na evropsku. Od 2. avgusta rublja je prema evru pala za skoro sedam odsto, rumunski lej je oslabio za jedan odsto, mađarska forinta je pala za 2,5 procenata...
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da zemlja koja hoće da se zaštiti od kolebanja i udara sa svetskog tržišta treba da se okrene ekonomskoj samodovoljnosti, "ali time bi bila osuđena na ekonomsko vegetiranje i takoreći konačnu propast”.
"Srbija posle 2008. godine nije stradala prevashodno zbog uticaja svetske ekonomske krize, već zbog naše autentične krize, zbog toga što je naš razvoj dugoročno neodrživ, što se zasnivao na kratkoročnim razvojnim impulsima, kao što su prihodi od privatizacije, i prilivi od zaduživanja, i kad se oni iscrpe, onda naravno dolaze teža ekonomska vremena", ističe Madžar.
Iako je cena sirove nafte u utorak na berzi u Njujorku došla do najniže vrednosti u poslednjih godinu dana, cene naftnih derivata u Srbiji nastavljaju da, skoro svakodnevno, rastu. Sirova nafta je do danas pojeftinila za čak 32 odsto u odnosu na nivo iz maja od oko 115 dolara za barel.
"Prava tržišta skoro odmah reaguju na dešavanja na velikim berzama, ali sa našim to svakako nije slučaj. Dobavljači trenutno prodaju naftu koju su plaćali po 100 i više dolara po barelu, a kada na red dođe ova jeftinija, lako se može desiti da, kao i do sada, zaborave da su je kupili po nižoj ceni ", kaže Nebojša Atanacković, predsednik AD "Nafta”.
ZLATNE REZERVE
Zlato je dostiglo novu, rekordno visoku cenu. Fina unca zlata, koja teži nešto više od 30 grama, prodavala se u utorak za 1.750 dolara na tržištu na kojem investitori tragaju za sigurnim ulagačkim utočištem. Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 59. mesto po zalihama zlata deponovanim u centralnoj banci sa 13,1 tonom, što čini 4,4 odsto ukupnih državnih rezervi, saopštio je Ilirika gold investicioni fond. Od zemalja u regionu na listi je prisutna još i Slovenija na 79. mestu sa 3,2 tone i 14 odsto ukupnih državnih rezervi i Albanija na 92. mestu sa 1,6 tona. Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija se u tom izveštaju ne spominju.
Akcije na svetskim berzama pale su u utorak deseti put zaredom, zabeleživši gubitke od 20 procenata u odnosu na maj.
Šok na finansijskim tržištima izazvan sniženjem kreditnog rejtinga SAD zbog duga, pojačava iz dana u dan zabrinutost zbog pretnje od novog talasa globalne recesije.
Evropska centralna banka je intervenisala kupujući italijanske i španske dužničke hartije od vrednosti, pošto su to zatražili finansijski funkcioneri sedam vodećih ekonomskih sila Zapada. Posle početka otkupa, pritisak na tu vrstu dužničkih hartija je splasnuo, a vodeći berzanski indeksi u Evropi su se oporavili.
To, međutim, nije potrajalo. U popodnevnom poslovanju tržišna slika se naglo promenila, a vrednost glavnih indeksa akcija je opala širom Evrope, prateći negativan trend na azijskim i američkim efektnim tržištima.
Zabrinutosti investitora su dodatno doprinele loše vesti iz svetske ekonomije u usponu, Kine. Peking je zabeležio inflaciju višu od planirane, što uz usporavanje privrednog rasta Sjedinjenih Država, dodatno komplikuje situaciju na tržištima. Vrednost indeksa svetskih akcija MSCI opao je za jedan i po procenat. Akcije tržišta u usponu beleže pad od 3,3 odsto.
