Izvor: B92, 21.Jan.2023, 14:33
Nova bugarska strategija
Nova bugarska Strategija razvoja energetike do 2053. godine predviđa da će termoelektrane na ugalj raditi do 2030. godine.
Termoelektrane će raditi pored postrojenja na nuklearnu energiju, solarnu energiju, vetar, hidro i geotermalnu energiju, uz projekte za skladištenje.
Strategija je puštena u javnu raspravu na okruglom stolu održanom u Sofiji uz učešće najviših bugarskih zvaničnika.
Među strateškim ciljevima razvoja energetskog sektora koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su navedeni u dokumentu navode se energetska bezbednost u zemlji i regionu, očuvanje uloge Bugarske kao regionalnog lidera u sektoru energetike, zaštita nacionalne bezbednosti i ekonomskih interesa zemlje, postizanje ciljeva dekarbonizacije, povećanje energetske efikasnosti, sprovođenje pravedne tranzicije u pogođenim regionima i sprečavanje energetskog siromaštva.
U sektoru uglja predviđeno je korišćenje postojećih kapaciteta do 2030. godine u cilju osiguranja energetske bezbednosti i uvođenje tehničkih rešenja za smanjenje emisija. U sektoru nuklearne energije, strategija predviđa izgradnju novih 2.000 MW na lokaciji Belene, u periodu 2035-2040, kao i izgradnju 2.000 MW zamenskog kapaciteta na lokaciji nuklearne elektrane Kozloduj do 2045. godine.
Takođe, Bugarska planira izgradnju 7 GW solarnih i 2 GW projekata vetra do 2030. godine, odnosno 12 GW solarnih i 4 GW vetroelektrana do 2050. godine. Planirana je izgradnja hidroelektrana ukupne snage 870 MW do 2030. godine, odnosno 1.270 MW do 2050. godine.
Kada je u pitanju geotermalna energija, fokus je na izgradnji lokalnih sistema grejanja. Takođe, predviđena je izgradnja 1 GW postrojenja za elektrolizu do 2030. godine, odnosno 5 GW kapaciteta do 2050. godine, za domaću potrošnju i izvoz.
U oblasti skladištenja energije, strategija predviđa proširenje pumpne elektrane Čaira do 2030. godine i izgradnju novih pumpnih HE od 1 GW do 2035. godine, kao i uvođenje baterijskog skladišta od 600 MW do 2030. godine i 1,5 GW sezonskih sistema za skladištenje do 2050. godine.
U planu je i nadogradnje dalekovoda i izgradnja novih dalekovoda u ukupnoj dužini od 1.900 kilometara, digitalizacija i razvoj distributivne mreže i izgradnja 1.000 stanica za punjenje za električna vozila do 2030.
Dokument takođe nudi mere za rešavanje problema energetskog siromaštva i unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
