Izvor: B92, 13.Mar.2012, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova agrarna politika pred izbore
Beograd -- Demokratska stranka je, u poslednji čas, pred izbore, odlučila da promeni agrarnu politiku, piše Politika.
Umesto politike 100 evra po hektaru, što joj je bio adut pred prethodne izbore, a koji su u međuvremenu narasli na 14.000 dinara po hektaru, za ovu godinu Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine, najavio je prelazak na subvencije po jedinici površine.
Drugim rečima, podsticaće se veći prinos.
Profesor na Poljoprivrednom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić je objasnio da promena sistema subvencija u Srbiji zahteva dva pristupa – socijalni, zbog usitnjenosti gazdinstava, i agroekonomski, s obzirom na konkurentnost našeg agrara na svetskom tržištu. Prema njegovim rečima, takav sistem subvencija teško je pratiti usled usitnjenih gazdinstava gde je naturalna proizvodnja dominantna. „To je jako osetljivo pitanje. Mislim da nismo još spremni za primenu takvih mera. Dugoročno, orijentacija treba da budu ekonomski efekti subvencija u pogledu povećanja prinosa po hektaru, produktivnosti i konkurentnosti”, zaključio je Ševarlić.
"Prethodnih meseci rađene su analize na osnovu kojih je zaključeno da je neophodno što efikasnije trošiti novac iz agrarnog budžeta, s ciljem povećanja poljoprivredne proizvodnje, te da bi bilo celishodnije preći na novi model subvencionisanja po proizvedenoj količini. Ko bude više proizveo imaće i mogućnost da dobije više novca na ime subvencija", poručio je Petrović.
Time je ministar, izokola, priznao promašaj agrarne politike svoje stranke i svog prethodnika. Kako drugačije protumačiti nastavak iste izjave da je u 2011. godini pravo na regres za ratarsku proizvodnju ostvarilo 82.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da će ove godine svih 450.000 gazdinstava imati priliku da uđu u sistem subvencionisanja.
Famozni iznos po hektaru nisu dobila sva poljoprivredna gazdinstva, već svako peto. Dodatno, nije nikakva tajna da su subvencije po hektaru dominantno isplaćivane vojvođanskim paorima; čak 87 odsto para u budžetu namenjenih za to, jer uslov za njihovo dobijanje bio je da su gazdinstva u sistemu penzijskog osiguranja, što manjim zemljoradnicima u centralnoj Srbiji nije isplativo.
Podsećanja radi, u proleće prošle godine vojvođanski paori su protestovali što je novi ministar Dušan Petrović naprasno odlučio da subvencija po hektaru ne pripada svima koji imaju do 100 hektara zemlje, već samo onima do 30 hektara. Nema sumnje da će i sada biti nezadovoljnih zbog uskraćenog novca.
Ministarstvo poljoprivrede još nije saopštilo koje će sve proizvodnje subvencionisati i po kojim kriterijumima. Da li subvencije tradicionalno sleduju za industrijsko bilje, ali ne i za žitarice? Da li voćari i povrtari mogu na njih da računaju?
Živojin Ostojić, član Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu, kaže da su davanja po hektaru pogrešna, jer korist imaju zakupci zemljišta, a ne poljoprivrednici. Po njemu se ne treba vraćati u potpunosti na stari model davanja po prinosu, koji je ukinut pre pet godina, jer je tada bilo „problema s otkupljivačima”.
"Nadam se da se neće ponoviti takvi problemi, jer su vlada i ministarstvo čvrsto obećali da će braniti poljoprivredu kroz tržišnu ekonomiju i da će svi otkupljivači i prerađivači morati da se ponašaju tržišno i plate tržišnu cenu", kaže Ostojić.
Goran Živkov koji je takođe sedeo u istoj ministarskoj stolici, kaže da je jedna od posledica politike – 100 evra po hektaru – drastično smanjenje stočarstva, povećanje udela žitarica u ukupnoj vrednosti proizvodnje na račun visoko vrednih proizvoda, kao što je proizvodnja voća i povrća, povećanje cene zemljišta i usporavanje ukrupnjavanja parcela, da samo veliki zemljovlasnici imaju koristi od ove politike i da nastaje velika regionalna neravnopravnost u raspodeli ovih subvencija.
"Trebalo je četiri godine i tri ministra iz DS-a da shvate da je ta politika loša. Međutim, predložene nove mere zasnovane na cenovnoj podršci mnogo su gore nego prethodne, jer nemaju ama baš nikakav ekonomski efekat. Cilj im je transfer para iz agrarnog budžeta ka prerađivačima. Poznato je da plaćanjem po proizvodu za iznos subvencije prerađivač umanjuje svoju cenu tako da će jedini pravi korisnik ove mere biti „Viktorija grupa”, „MK komerc”, „Invej”"", kaže Živkov.
Slična mera je, kaže, i plaćanje subvencija za gorivo. Odustalo se od sistema koji postoji već sedam godina i u kome proizvođač sam odlučuje kod koga će kupiti gorivo. Sada mu se nameće da će to biti jedan povlašćeni dobavljač, a to je NIS. Upravo zato će predložene mere dodatno osiromašiti poljoprivrednika, a obogatiti nekolicinu pojedinaca.
Po njemu, poljoprivrednici, iako možda nemaju ekonomske škole, znaju iz iskustva da premija na cenu završava u rukama prerađivačima. „Ministar Petrović zna da ima proizvod koji ne može da proda, pa zato uključuje predsednika Tadića da ga kroz svoj marketing plasira.”
Subvencije po prinosu - dobra ideja
Sa druge strane, nekoliko udruženja poljoprivrednika ocenilo je da je prelazak na subvencionisanje po prinosu a ne po hektaru, dobra je ideja, jer bi se time stalo na kraj mahinacijama i omogućilo da novac za povećanje poljoprivredne proizvodnje koriste oni kojima je i namenjen - zemljoradnici.
Predsednik Udruženja "Starčevački paori" Nemanja Petrović ocenio je da je dosadašnji način subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje sa 14.000 dinara po hektaru imao brojne nedostatke.
"Gro zemlje ide u zakup, tako da su nas (ratare) zakupodavci ucenjivali da te pare u najmanju ruku delimo sa njima, a bilo je slučajeva i kada su dve trećine od tih 14.000 dinara davane zakupodavcima, a samo jedna trećina ostajala onom ko obradjuje zemlju , odnosno zakupoprimcu", tvrdi on.
Nikola Bodrožić, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Alibunara složio se da je davanje po prinosu "odlična" stvar, jer poljoprivrednici neće imati više problem sa ljudima od kojih uzimaju zemlju u zakup.
Živojin Ostojić, član Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu ranije je izjavio da podržava promenu načina subvencionisanja, ocenjujući da je davanje po kilogramu "prava stvar" koja će omogućiti veću proizvodnju.
Prema njegovim rečima, davanja po hektaru su "pogrešna", jer korist imaju zakupci zemljišta, a ne poljoprivrednici.
Ni svi hektari nisu isti
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, smatra da se mora napraviti razlika u pogledu kvaliteta zemljišta ukoliko se ide na subvencije prema visini prinosa.
„Bilo bi apsurdno davati isti iznos subvencija prema visini prinosa za zemljište oranica prve klase černozema i oranice osme klase na Pešteru i Goliji, jer bi to povećalo raslojavanje poljoprivrednih proizvođača i regionalne razlike koje će uticati na neodrživost proizvodnje u pojedinim regijama”, ocenio je on.
Nezadovoljni poljoprivrednici
U Zrenjaninu, Subotici i još nekoliko gradova u Srbiji raste nezadovoljstvo poljoprivrednika zbog novih mera države u agrarnom sektoru. Zbog toga najavljuju da će organizovati proteste kojima nameravaju da nateraju državu da im olakša položaj.
Miroslav Ivković iz Udruženja poljoprivrednika Subotice kaže da će pre preduzimanja radikalnijih mera poljoprivrednici obavestiti ministra Dušana Petrovića o svojim problemima i tražiti da se na snagu vrate stare agrarne mere.
"Želimo da se agrarna politika nastavi onako kakva je bila prethodnih godina, kroz registar, preko uprave za trezor, što omogućava da se može sve legalno ispratiti, kome taj novac ide, gde završava i mere koje su bile prethodnih godina, podsticaj za izgradnju stočarskih objekata , skladišnih kapaciteta, hladnjača, kupovina poljoprivredne mehanizacije, to je sve omogućilo da država Srbija ima pozitivan bilans u spoljnotgovinskoj razmeni”, kazao je Ivković.
