Izvor: B92, 07.Maj.2020, 14:40
Nobelovac kaže da je program pomoći u SAD katastrofalan
Vašington -- Prema proceni firme čiji softver za platne spiskove koristi petina poslodavaca u SAD, posao je zbog virusa izgubilo preko 20 miliona ljudi u privatnom sektoru.
Istraživanje specijalizovanog sajta "Marketvoč" pokazuje da je u aprilu otpušteno čak 22 miliona ljudi i da će nezaposlenost možda dostići 15 odsto, a slične brojke očekuju se u mesečnom izveštaju jednog državnog statističkog zavoda, koji će biti objavljen sutra, piše "Forin polisi".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
I pored programa američkih federalnih vlasti kojim se preduzećima nudi oprost dugova ako ne otpuste radnike, nezaposlenost u SAD raste mnogo brže nego u Evropi, navodi list.
Ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic smatra da je program, za koji je izdvojeno oko 670 milijardi dolara, katastrofalan.
"Novac ne ide tamo gde je najpotrebniji - najranjiviji ga ne dobijaju", rekao je Stiglic za "Forin polisi", dodajući da, budući da broj nezaposlenih i dalje raste, poslodavci očigledno ne veruju da će im Trampova administracija oprostiti dugove.
Stiglic je istakao da se, na osnovu procene koliko bi, umesto toga, koštalo direktno davanje novca zaposlenima, može zaključiti da bi ta suma bila samo mali deo sredstava koja su za aktuelni program izdvojile američke vlasti.
Za pristup nalik Stiglicovom odlučio se jedan broj evropskih zemalja, čije su vlade, u nameri da izbegnu masovna otpuštanja, ponudile da u visokom procentu izdvoje novac za zarade zaposlenih.
Sagledavajući stanje na tržištima rada Nemačke i SAD, analitičari "Forin polisija" su, u članku objavljenom krajem prošlog meseca, citirali jednog nemačkog ekonomistu koji je upozorio na "vrtoglav" rast nezaposlenosti u njegovoj zemlji na 5,9 odsto, i naveli da je, poređenja radi, stopa nezaposlenosti u SAD u tom trenutku već približavala udelu od 20 odsto.
Ali, kako ističe list, nevoljama nije kraj ni za Evropu, jer se, zbog učešća države u isplati zarada, može očekivati rast javnog duga, a nije nemoguće ni nastupanje nove finansijske krize, poput one koja je počela 2008. godine.
Tada je, navodi list, reakcija vlasti u SAD bila agresivna i relativno izdašna, dok su, nasuprot tome, članice Evropske unije delovale razjedinjeno i rukovodile se politikom štednje.
