Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel za smanjivanje nezaposlenosti
Trojica zapadnih ekonomista, Piter Dajmond, Dejl Mortensen i Kristofer Pisarides, razradili analizu tržišta rada i promenama u tražnji
Bitka sa rastom nezaposlenosti širom sveta – nagnala je Komitet za dodelu Nobelovih nagrada da prestižno priznanje ove godine dodeli trojici zapadnih ekonomista: Piteru Dajmondu, Dejlu Mortensenu i Kristoferu Pisaridesu za „analizu tržišta sa promenama u tražnji”.
„Zašto je toliko ljudi bez posla kada istovremeno niču >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nova radna mesta? Koliko ekonomske politike mogu da utiču na nezaposlenost?” – pita se Nobelov komitet u obrazloženju izbora ovogodišnjih laureata za ekonomiju.
„Na mnogim tržištima kupci i prodavci nisu uvek u direktnom kontaktu. To se tiče, između ostalog, poslodavaca koji traže zaposlene, ali i radnika u potrazi za poslom. Ta potraga zahteva vreme i resurse. To izaziva promene na tržištu. Na takvim tržištima tražnja nekih kupaca ostaće neispunjena, dok neki prodavci neće prodati onoliko robe koliko su želeli. Tako će na tržištu istovremeno postojati i nepopunjena radna mesta i nezaposlenost”, objašnjava švedski komitet.
Teorijska analiza tekućeg košmara na tržištu rada ima bolno uporište u globalnoj zbilji, nakon najteže ekonomske krize od Drugog svetskog rata.
Krajem 2010. godine 213 miliona radno sposobnih ljudi, od toga 81,2 miliona mladih između 15 i 24 godine biće bez posla, prema proceni Međunarodne organizacije za rad. U razvijenom svetu, EU ima danas najviše nezaposlenih (10 odsto radne snage, tj. 15,9 miliona ljudi), sa tendencijom daljeg rasta. Na američkom tržištu rada situacija je tek za nijansu bolja (9,6 odsto nezaposlenih): s one strane Atlantika najmanje devet ljudi konkuriše za svako novo radno mesto. „Globalna kriza izazvala je pustoš na tržištu rada, ugrozila golu egzistenciju, bezbednost i dostojanstvo miliona ljudi širom sveta”, upozorio je nedavno Dominik Štros-Kan, izvršni direktor MMF-a, na prvoj zajedničkoj konferenciji institucije „Breton Vud” sa Međunarodnom organizacijom za rad održanoj u Švedskoj.
„Vlade ne treba da biraju između zahteva finansijskih tržišta i potreba svojih državljana: u protivnom, u opasnosti je ne samo globalna ekonomija, već i socijalna kohezija”, naglasio je Huan Somavija, generalni direktor Međunarodne organizacije za rad.
Trojica ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju formulisali su teoretski okvir „tržišta sa tražnjom”.
„Teorijski modeli laureata objašnjavaju kako regulativa i ekonomska politika utiču na nezaposlenost, slobodna radna mesta i plate. To može da se odnosi na visinu beneficija u okviru pomoći za nezaposlene ili propise u vezi sa zapošljavanjem i otpuštanjem. Jedan od zaključaka je da velikodušne beneficije za nezaposlene rezultiraju višom stopom nezaposlenosti i dužim periodom traženja posla”, navodi Nobelov komitet.
Profesor ekonomije već 38 godina na prestižnoj „London School of Economics” (LSE) Kristofer Pisarides ističe da je „najvažnije obezbediti da ljudi ne ostaju dugo bez posla da ne bi izgubili sponu sa tržištem radne snage. Za to nije potrebna skupa preobuka, rešenje bi moglo biti u jednostavnom obezbeđivanju produženja radnog iskustva”, navodi Pisarides na sajtu LSE.
Primena teorijskog modela borbe protiv nezaposlenosti trojice ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju nije izvesna: američki Kongres odbacio je letos predlog predsednika Baraka Obame da Piter Dajmond zauzme mesto u upravnom odboru Federalnih rezervi SAD.
T. Vujić
-------------------------------------------
Teorija uparivanja donela nagradu
Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da Nobelovu nagradu za ekonomiju 2010. godine dodeli Amerikancima Piteru Dajmondu i Dejlu Mortensenu i Britancu kiparskog porekla Kristoferu Pisaridesu, koji su objasnili kako je moguće da na tržištu rada postoje istovremeno nezaposlenost i slobodna radna mesta i na taj način doprineli kreiranju efikasnije ekonomske politike na tržištu rada. Uz prestižnu nagradu, biće im uručena i suma od 1,5 miliona dolara.
Do pojave radova trojice nobelovaca, ekonomska nauka je smatrala da su radnici savršeno zamenljivi, tj. da ako jedan radnik napusti preduzeće, može biti zamenjen drugim. Prema teoriji trojice nobelovaca, radnici i poslovi su heterogeni, tj. imaju različite karakteristike. Stoga, poslodavci i radnici tragaju za najboljim uparivanjem potreba preduzeća i sposobnosti i želja radnika. Zbog težnje za najboljim uparivanjem, moguće je da istovremeno postoje slobodna radna mesta i nezaposlenost. Ova teorija ima i širu primenu od tržišta rada i može da se odnosi na pronalaženje optimalnog uparivanja muškarca i žene, trenera i tima, itd.
Ovim problemom bavio se i Bojan Jovanović, verovatno najveći ekonomista srpskog porekla. On trenutno predaje na Univerzitetu u Njujorku, a svake godine drži i predavanja postdiplomcima na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Njegov rad o uparivanju na tržištu rada iz 1979. godine vrlo je uticajan u svetskim razmerama.
Svetska ekonomske kriza imala je uticaja na izbor dobitnika, jer se modeli uparivanja odnose na efikasnost državne intervencije. Prema ovoj teoriji, veći izdaci države za osiguranje u slučaju nezaposlenosti dovode do povećanog vremena traženja posla i do više nezaposlenosti.
Teorija uparivanja je vrlo primenljiva na naše tržište rada, budući da na njemu ne postoji dovoljan broj radnih mesta koja omogućavaju profesionalno ostvarenje, napredovanje i ličnu satisfakciju, pa dobar broj nezaposlenih (naročito mladih) odbija određene poslove u nadi da će naići na bolju ponudu. Neki od njih, razočarani u ponudu radnih mesta, odlaze u inostranstvo, ne samo zbog boljih materijalnih uslova, već i zbog veće mogućnosti za profesionalno napredovanje. Naša zemlja se stoga nalazi pred izazovom kreiranja kvalitetnijih radnih mesta na kojima bi kompetencije zaposlenih mogle da dođu do punog izražaja.
-----------------------------------
Ko su dobitnici
Piter Dajmond (70), profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Američki predsednik Barak Obama nominovao ga je za člana upravnog odbora Federalnih rezervi SAD.
Kristofer Pisarides (62), profesor na Londonskoj školi ekonomije, prvi je dobitnik Nobelove nagrade kiparskog porekla.
Dejl Mortensen (71), profesor na Univerzitetu Nortvestern u SAD. Trenutno je gostujući profesor Univerziteta u Danskoj, gde se nalazio u trenutku kada je primio informaciju da je dobitnik Nobelove nagrade.
Dejan Trifunović i Nikola Njegovan,
Ekonomski fakultet u Beogradu
objavljeno: 14.10.2010.
