Izvor: B92, 10.Okt.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel za Sardženta i Simsa
Stokholm -- Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine su zajednički dobili američki ekonomisti Tomas Sardžent i Kristofer Sims, saopštila je Švedska akademija nauka.
U objašnjenju se navodi da je Sardžentu, profesoru NJujorškog univerziteta, i njegovom kolegi sa Univerziteta "Prinston", Simsu, nagrada dodeljena za postignuća na polju empirijskih istraživanja o uzrocima i posledicama u makroekonomiji.
Dvojica naučnika su u svojim radovima odgovorili na mnoga pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o uzročno-posledičnom odnosu ekonomske politike i različitih makroekonomskih varijabli kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zapošljavanje i investicije, pri čemu je odnos dvosmeran, pa politika utiče na privredu, ali i privreda utiče na politiku, objavljeno je na sajtu Nobelprize.org.
Sardžent i Sims su istraživali odvojeno, ali su njihove zaključke usvojili naučnici i vlade širom sveta, a metode koje su oni razvili su danas ključni deo makroekonomske analize, objasnila je Švedska akademija nauka.
Tomas Sardžent je u svojim studijama pokazao kako strukturna makroekonometrika može da se upotrebi za analizu stalnih promena ekonomske politike. Ta metoda može da se koristi za izučavanje makroekonomskih odnosa u slučajevima kad domaćinstva i kompanije prilagodjavaju svoja očekivanja prateći razvoj na polju privrede.
Sardžent je, između ostalog, izučavao period posle Drugog svetskog rasta, kad su mnoge zemlje u početku pokušale da primene politiku visoke stope inflacije, ali su kasnije uvele sistemske promene ekonomske politike i prešle na politiku niže stope inflacije.
Kristofer Sims je razvio metodu baziranu na takozvanoj vektorskoj autoregresiji za analiziranje načina na koji privremene promene ekonomske politike i drugi faktori utiču na privredu.
Sims i drugi naučnici su pomoću te metode pokušali da ispitaju, izmedju ostalog, posledice povećanja kamatne stope centralne banke i došli do zaključka da je obično potrebna godina do dve da bi stopa inflacije pala, dok ekonomski rast počne da usporava relativno skoro nakon uvodjenja mere i vraća se na staro tek nakon nekoliko godina.
