Izvor: GdeInvestirati.com, 20.Feb.2015, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njive i stanovi najlakše se prodaju kad odu na doboš

BEOGRAD - Lako je kredit odobriti, teško ga je naplatiti, čak i kada je dobro obezbeđen zalogom ili hipotekom. U to su se bankari u Srbiji mogli uveriti bezbroj puta.

Koliko u Srbiji ima kredita privredi i građanima obezbeđenih hipotekom teško je reći. Iza svih stambenih stoji hipoteka, a to je oko 85.000 pozajmica, koje su teške 385 milijardi evra, ili nešto više od polovine svih odobrenih zajmova. Za privredu još nema podataka, ali Republički geodetski >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << zavod radi na tome pa bi i taj podatak uskoro mogao biti poznat. Tada će se tačno znati koliko su teške naše hipoteke. A jesu li precenjene?

Kada počnu problemi s otplatom zajmova koji su osigurani na taj način i u poslovnoj banci odluče da problem reše aktiviranjem hipoteke, teškoće tek počinju. Imovinu koja na taj način dolazi u posed banke veoma je teško prodati, a nekada i nemoguće.

O tome šta se danas u Srbiji isplati uzeti prvi čovek Opportunity banke Vladimir Vukotić kaže:

– Kod nas se najlakše i najbrže prodaju njive i drugo poljoprivredno zemljište – navodi naš sagovornik. – Kupce lako nađu, i to po dobroj ceni, i stanovi u Beogradu i Novom Sadu. Za sve druge nepokretnosti stanje je problematično. Recimo, kuće na selu ili periferiji gradova je vrlo teško prodati. Mi smo banka koja se oslanja na mali i mikro biznis i problema s naplatom imamo veoma malo.

Šta da rade banke s imovinom koja nakon aktiviranja hipoteke nema kupcaa, ili, i ako ih ima, oni nude cenu koja često nije ni polovina od bančinog potraživanja?

– Banke sada plaćaju danak činjenici da su kod nas cene nekretnina bile naduvane negde 2006–2008. godine – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. – U tom periodu je i odobreno najviše hipotekarnih kredita. Posle su cene pale, vraćanje zajmova postalo otežano i imamo problem. Izvesno je da će se cene kvadrata povećati u nekom narednom periodu, ali teško da će se vratiti na nivo od pre sedam-osam godina.

Arsić bankarima savetuje da kod zajmova koji zapadnu u probleme budu strpljivi i pokažu razumevanje. Zato je najbolje da klijentima ponude grejs-period ili produženje roka otplate. Ukoliko dobro procene situaciju i postupe fleksibilno, imaju daleko bolju šansu da dobiju nazad ono što su pozajmili, odnosno novac, a ne kuću koju ne mogu prodati.

Sagovornici se slažu u tome da bez privrednog oporavka i rasta neće biti rešenja ni za ovaj problem. Kome je teže – bankarima ili klijentima kojima se uzima imovina – teško je reći. Svakome je lični problem najteži.

Kada je problem rešen

Pitanje koje se nemaće svakako je šta je s onim zgradama i placevima koji su nakon aktiviranja hipoteke prodati, da li su tu problemu rešeni? Odgovor je samo delimično „da“. Ako suma novca odgovara onoj koju banka potražuje, onda je u redu. Ukoliko postoji višak, novac se vraća klijentu. Ako je suma manja, klijent nastavlja da taj deo razlike u kreditu otplaćuje banci, ako može. Ta solucija je znatno češća.

Nastavak na GdeInvestirati.com...