Izvor: Blic, 09.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njive čekaju zakupce
Njive čekaju zakupce BEOGRAD - Član 3. Zakona o privatizaciji propisuje da stranci ne mogu biti vlasnici javnih dobara od opšteg značaja, što znači da u vlasništvu stranaca ne može biti ni poljoprivredno zemljište. Iako se ovaj član Zakona od strane pojedinih ministara u srpskoj vladi različito tumači, sasvim je izvesno da je nerazrešeno pitanje vlasništva nad zemljištem gotovo u potpunosti zakočilo proces privatizacije u poljoprivredi, pre svega u primarnoj poljoprivrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvodnji. Od 27 raspisanih tendera za preduzeća iz oblasti poljoprivrede nijedan nije okončan, dok najveći državni kombinat PKB još nije ni započeo privatizaciju. Uz PIK 'Bečej' koji je do sada privatizovao 60 odsto imovine, ali samo objekata, dok je pitanje vlasništva na 11.750 hektara državnog zemljišta nerazrešeno, u aukcijskoj privatizaciji kupca je našlo samo poljoprivredno preduzeće 'Milivoj Lazin' iz Banatskog Aranđelova čijih je 70 odsto kapitala za oko 700.000 evra kupila 'Fidelinka' AD, poznati vojvođanski proizvođač brašna, peciva i testenina. - Zbog različitog tumačenja člana 3. Zakona o privatizaciji, nepostojanja propisa o zakupu zemljišta kao i propisa o denacionalizaciji koji bi regulisali pitanje naknade starim vlasnicima, potencijalni kupci preduzeća iz primarne poljoprivredne proizvodnje ne znaju na čemu su i ne usuđuju da investiraju - kaže za 'Blic' Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije. Podsećajući da je i srpski premijer Zoran Đinđić nedavno najavio donošenje propisa o davanju državnog zemljišta u zakup na sto godina, Prostran kaže da zabrana prodaje zemlje strancima postoji u ustavima svih zemalja u tranziciji, a jedino su Mađari na kratko krenuli s prodajom zemljišta stranim državljanima, ali su se nakon dve godine brže-bolje vratili na stare propise o zakupu. Kao zamenu za vlasništvo i zakoni Rumunije omogućavaju strancima da budu zakupci zemljišta na rok od 49 godina. Sve dok se slični propisi ne donesu i kod nas, i privatizacija poljoprivrednih kombinata će tapkati u mestu, kaže Prostran, dodajući da je neophodno i zakonom utvrditi način obeštećenja starih vlasnika.
Za razliku od poljoprivrednih kombinata, prerađivački sektor poljoprivrede, po rečima Prostrana, još ranije je 60-80 odsto bio privatizovan. Ipak, sa izuzetkom šećerana, i u ovom sektoru nije bilo previše promena vlasnika. Na ishod tendera čekaju prokupački 'Hisar', 'Takovo', PKB 'Frikom', PIK 'Kikinda', 'Delišes', 'Džervin', 'Srbijanka', 'Vršački vinogradi', 'Mitros', Fabrika ulja Kruševac… Od onoga što je prodato pažnju su najčešće izazivali široj javnosti nepoznati kupci kao što je kupac 39,63 odsto državnog vlasništva u bečejskom 'Sojaproteinu' - firma 'Viktorija ZS' iz Šapca, pobednik aukcije za šabačku 'Proteinku' Dejan Tufegdžić itd. Iako član UO 'Sojaproteina' Milan Prostran nije želeo da komentariše nagađanja da iza malo poznate 'Viktorije' stoji jedna poznata firma za proizvodnju stočne hrane iz okoline Beograda. - Te priče o novim monopolima su preterane. Ja se lično više plašim hazardera, onih koji se ponašaju u stilu 'kako došlo, tako otišlo'. Zato je jako važno da preduzeća kupuju pre svega ljudi od zanata - kaže Milan Prostran.
B.Krivokapić Neobrađeno pola Holandije
- Program Vlade Srbije za ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda zaslužuje podršku jer je sasvim sigurno da sa farmom prosečne veličine 2,8 hektara ne može ići u susret Evropi u kojoj prosečna veličina poljoprivrednih poseda iznosi 18,6 hektara - kaže Milan Prostran. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Petar Marković, međutim, izražava sumnju u značajnije rezultate programa ukrupnjavanja, podsećajući na problem oko 700.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se ne obrađuje, a što je ravno polovini holandske poljoprivrede koja daje godišnji dohodak od 16 milijardi dolara.
- Izvesno je jedino da će program ukrupnjavanja dovesti do povećanja cene zemlje - kaže Marković. Oto Lošonc - treći put
Protekle nedelje dosta se pisalo o Otu Lošoncu, prvom čoveku koji je na istoj aukciji kupio dve firme - Mešaonu stočne hrane iz Kanjiže i preduzeće za projektovanje 'Urbing' iz Subotice. Valja podsetiti da je u dosadašnjem toku privatizacije Lošonc uložio kapital u još jednu firmu - kupio je od Akcijskog fonda deset odsto farme PKB 'Vizelj' iz Padinske Skele.
