Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niži rejting, viša kamatna stopa
Srbija sa rejtingom BB– može samostalno da izađe na svetsko finansijsko tržište, ali će platiti veću kamatnu stopu
Poslednjih meseci, naročito otkako je došlo do primetnog zaduživanja građana, nije bilo bankara koji nije govorio i o takozvanom kantri riziku, ili riziku zemlje, zbog kojeg, između ostalog, cena pozajmljenog evra ili dinara ne može da bude niža. To je, isticali su, cena novca koja se mora platiti.
U tu priču se povremeno uključivao i guverner >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NBS Radovan Jelašić, govoreći da je taj rizik preuveličan i da bi Srbi, kao dobri i uredni dužnici, samo po tom osnovu trebalo da imaju znatno niže kamate. Građane, kao najpozvanije u svemu ovome, niko ništa nije pitao, ali oni uporno opsedaju šaltere banaka uzimajući kredite, najčešće – ne pitajući za cenu.
Tražeći odgovor na pitanje šta je tzv. kantri rizik i koliko utiče na cenu pozajmice, "Politika" je pitala člana Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Beogradu Zorana Petrovića da li smo kao zemlja zaista tako slabog ugleda (rejtinga) da tu činjenicu moramo plaćati i visokim kamatama na neizbežne kredite.
Svaki čovek, kaže izokola Petrović, valjda da bi ta veoma složena matematika, pomešana s teorijom verovatnoće, bila što jednostavnija i razumljivija, ima neki svoj rejting u selu ili gradu. Tako i sve zemlje sveta, prema svojim ekonomskim, političkim i društvenim performansama, imaju svoj rejting, odnosno kreditni rizik. A taj rizik se najbolje ogleda u najobičnijoj činjenici – prilikom zaduživanja u svetu ili emitovanja hartija od vrednosti na međunarodnom tržištu.
Nije isto kada jedna Amerika ili Nemačka, Austrija... izlaze na tržište da zajme pare ili prodaju svoje obveznice i kada to radimo mi. Kupac njihovih papira, makar i s veoma malom zaradom, od svega nekoliko procenata, radije će se opredeliti za njihovu obveznicu, naglašava Petrović, nego za našu, ukoliko je razlika u prinosu mala, jer mu mi, jednostavno, kada proračuna sve naše rizike, ne ulivamo dovoljno sigurnosti da ćemo na vreme i po dogovorenim uslovima isplatiti uložen novac. Dakle, da bismo privukli investitora moramo platiti veću cenu za pozajmljeni novac.
Da bi investitorima i zajmoprimcima olakšali život, napominje naša sagovornik, nekoliko uglednih međunarodnih agencija se bavi rejtingom zemalja. Mi, smo trenutno, kao zemlja rejtingovani od strane dve agencije i imamo međunarodni kreditni rejting od BB–. Najjače i najbolje zemlje imaju rejting AAA, koji kazuje da su one najpouzdaniji dužnici.
Za razliku od nas koji s takvim rejtingom ne možemo da se pod povoljnijim uslovima zadužujemo na međunarodnom finansijskom tržištu, Rumunija ima rejting BBB–, a Bugarska i Hrvatska BBB. Da li se i zbog toga naš sused Hrvatska, tačnije banke i preduzeća u Hrvatskoj, vrtoglavo zadužuje u svetu, za ovu priču nije od presudne važnosti, ali privreda Hrvatske može da dobije jevtinije zajmove nego mi.
Zbog čega?
Svaki zajam ima i takozvanu riziko premiju. Bez obzira na to ko se zadužuje, uvek postoji neki, makar i najmanji rizik da neće biti vraćen na vreme ili da se, u krajnjem, mora otpisati. I tu premiju svaki investitor mora da predvidi. U našem slučaju, kada se kao banka zadužujemo u svetu na duži rok, osim cene pozajmice po kamatnoj stopi na međunarodnom tržištu (libor ili euribor) i cene za komercijalni rizik, naši kreditori odmah na sve to dodaju još 1,5 do 2,5 procentnih poena, budući da dolazimo iz zemlje sa slabijim rejtingom, dakle sa višim stepenom tzv. kantri rizika.
Da je to koji dolar ili evro onda ni po jada, ali na stotine miliona ili milijardi, svejedno koje od te dve valute, ta kamata uopšte nije bezazlena. Tim pre što je ona bazna i na nju dolazi još mnogo toga dok se ne stigne do finalne cene za krajnjeg kupca novca.
Šta nam valja činiti da bismo smanjili taj rizik i koliko nam je potrebno da bismo stigli do te spasonosne linije od tri B minus?
"Iako kao bankar nerado govorim o političkim aspektima, u ovom slučaju sve je već odavno jasno – rešavanje svih otvorenih pitanja s Hagom, pregovori o Kosovu i Metohiji i prihvatanje i primena EU standarda maksimalnom brzinom", upozorava Petrović. "Što se tiče ekonomskog aspekta izdvojio bih deficit tekućeg računa i inflaciju", kaže on i dodaje da se po ostvarenoj stopi inflacije u 2005. od 17,7 odsto nalazimo na pretposlednjem mestu liste od 98 država u svetu koje rejtinguje agencija FIČ.
Na pitanje kada se može očekivati ulazak u koliko-toliko pristojno društvo država, Petrović, kome je uža specijalnost upravljanje sredstvima, odgovara da nam je za tako nešto potrebno najmanje tri do četiri godine. Imamo dovoljno kapaciteta i valja savladati još tri stepenice do rejtinga tri B minus.
Za tako nešto, naglasio je Petrović, na kraju razgovora za naš list, kod nas, kao društva, postoji uočljiva spremnost, ali i nedovoljna odlučnost da sve to uradimo s mnogo više tempa. Kao da ne želimo da se odmah suočimo s onim što je neminovno, nego malo zažmurimo čekajući da to neko za nas obavi. A nema ko drugi osim nas.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 12.07.2006.]
