Izvor: B92, 08.Okt.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niža referentna kamatna stopa
Beograd -- Monetarni odbor NBS odlučio je da snizi referentnu kamatnu stopu sa 12 na 11 odsto.
Odbor je promenio strukturu obavezne rezerve, tako što je devizni deo povećan sa 70 na 75 odsto, a dinarski smanjen sa 30 na 25 odsto, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić. Guverner kaže da su razlozi za smanjenje sporiji rast regulisanih cena u drugom polugođu, smanjene premije rizika, niža inflaciona očekivanja, devizni kurs je stabilan, a tražnja smanjena, što je smanjilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rizike za ostvarenje ciljane infacije.
On je istakao da će nastavak relaksacije monetarne politike u narednoj godini zavisiti od ekonomske politike, koja još nije utvrđena.
„Kada je u pitanju promena strukture obaveznih rezervi, banke će dobiti oslobođenje dinarskih sredstava za oko 14,5 milijardi, dok će povećana devizna rezerva biti 155 miliona evra", navodi guverner.
„Banke će same odlučiti šta će da urade sa dodatnim dinarina, da li će ih plasirati u kredite, kupovati neophodne devize ili hartije od vrednosti i hartije NBS, s tim što su se do sada najradije odlučivale za ovo poslednje", ukazao je Jelašić.
Inflacija oko 8 odsto
Radovan Jelašić kaže da će godišnja stopa inflacije zavistiti od toga koliko će do kraja godine biti povećane regulisane cene, a to će maksimalno ići do 16 odsto, što znači da će inflacija iznositi oko osam odsto.
Jelašić je rekao da će inflacija u septembru biti znatno ispod očekivanja, oko 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, neznatnog povećanja regulisanih cena i stagnacije onih koje se slobodno formiraju.
„Međugodišnji rast inflacije iznosi 7,1 osto, što je blizu donje granice ciljanog raspona od 6,5 do 10,5 odsto, a Srbija je u poređenju sa zemljama regiona bila uspešnija u ciljanju inflacije", ukazao je guverner.
On je ocenio da će u oktobru inflacija, verovatno, biti ispod donje granice ciljanog raspona, a da će se krajem godine kretati oko srednje vrednosti.
„Posle deflacije u trećem tromesečju od 0,9 odsto, u četvrtom se očekuje rast cena od 1,9 odsto, pre svega zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i povećanja slobodno formiranih cena", navodi Guverner.
Jelašić je dodao da će inflacija u narednoj godini zavisiti od toga da li će javna preduzeća podići cene svojih usluga u ovoj godini, ili će to prebaciti za sledeću.
