Izvor: Blic, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niža rata, veći rizik
Uzeti kredit vezan za švajcarski franak, gde su niže kamatne stope, ili u evrima, dilema je sa kojom se susreće svako ko treba da kupi stan na zajam. Ipak, treba imati na umu da krediti u francima nose sa sobom i veći rizik upravo zbog nepredvidivosti kretanja švajcarskog franka.
Kada su se prvi put pojavili na bankarskom tržištu Srbije, stambeni krediti vezani za švajcarski franak označili su prekretnicu. Nedugo zatim počeo je i pad kamatnih stopa kredita za kupovinu nekretnina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << indeksiranih u evrima. Snižavanje kamata je nastavljeno i kada je država startovala da subvencioniše ovu vrstu zajma. Ipak, kada je nedavno najavljeno da bi krediti vezani za švajcarce mogli takođe da budu subvencionisani, bankari su odmah počeli da upozoravaju na rizike.
Prema mišljenju Aleksandra Jovića, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, postoji nekoliko razloga zašto krediti u švajcarskim francima imaju veći valutni rizik za potencijalne dužnike. Razlozi za pomeranje vrednosti švajcarskog franka su u tome da su cene, plate i štednja stanovništva u potpunosti određeni prema evru. Takođe, prosečan korisnik trebalo bi da poznaje problematiku međuvalutnih odnosa i potencijalne posledice na stambeni kredit. Ali retko ko to van struke zna.
Ipak, računica je trenutno na strani švajcarskog franka. Konkretno, na primeru to izgleda ovako: za kredit uz subvenciju iz budžeta od 50.000 dinara, na rok od 30 godina, dužnik će banci i državi na ime kamata i troškova morati da vrati skoro još toliko. Ukoliko se, međutim, odluči za kredit vezan za švajcarski franak, za taj vremenski rok vratiće oko 14.000 evra manje.
- Ipak, zaduživanje u švajcarskim francima znači i veći rizik. Niža kamatna stopa prilikom zaduživanja, odnosno viša kamata prilikom depozita jednaka je većem riziku. Sa stanovišta ekonomskih i političkih odnosa, među valutom u kojoj se obavlja trgovina evro ima primat, osim ako Srbija ne planira da uđe u monetarnu uniju sa Švajcarskom. Brojna su upozorenja o rizicima zaduživanja u švajcarskim francima, i to od Evropske centralne banke, Austrijske centralne banke i supervizora, Mađarske centralne banke, Hrvatske banke - upozorio je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.
Ipak, mišljenja su podeljena. S druge strane, Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator u Ministarstvu finansija, kaže da nema nikakve opasnosti od uzimanja kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima.
Zašto je švajcarac rizičan?
Krediti indeksirani u stranim valutama, a u Srbiji su to uglavnom krediti indeksirani u evrima ili švajcarskim francima, nose sa sobom i određeni kursni rizik.
To se može videti i na primeru dolara. Svi koji su se u poslednjih šest godina zadužili u ovoj valuti, najbolje su prošli. Iako je kamatna stopa bila viša, jedan dolar danas vredi manje nego što je vredeo
1. januara 2001. godine!
A šta je zapravo kursni rizik, objašnjava za „Blic" Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora HVB banke.
- Zapravo, ta kursna razlika u odnosu dinara i drugih stranih valuta predstavlja kursni rizik. Jer kod indeksiranih kredita mesečni planovi otplate, odnosno mesečne rate se iskazuju u evrima ili švajcarskim francima, i one su u stranoj valuti uvek iste, ali se iznosi mesečnih rata obračunavaju u dinarima po kursu određene valute na dan dospeća rate, a što direktno utiče na različite dinarske iznose po takvim kreditima - naglašava Radojčić.
Drugim rečima, jača valuta manje gubi na vrednosti.
