Izvor: Blic, 02.Apr.2008, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisu efikasne mere protiv poskupljenja hrane

Od 14. aprila građani više neće morati banci da polože gotovinski depozit od 20 odsto kada uzimaju dinarske kredite bez valutne klauzule. Istovremeno, povećali smo iznos depozita kod kredita koji u indeksirani u stranoj valuti pa će tako umesto 20 odsto građani imati obavezu da daju 30 odsto depozita - kaže za „Blic" Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Koji su razlozi za donošenje mera koji će sigurno otežati zaduživanje stanovništvu? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

- Dva su razloga. Prvi, da udeo dinarskih kredita bude veći, a oslobađanjem obaveze od polaganja depozita od 20 odsto učinili smo ih mnogo više atraktivnijim. To je značajna relaksacija. Videćemo da li će građani više da koriste dinarske kredite ili će se ponovo radije zaduživati u evrima uz obavezan depozit od 30 odsto, iako će ukupni trošak biti isti kao da koriste dinarski zajam.

Imate li još neke rezervne mere ukoliko inflacija krene onako kako ne bi trebalo?

- Postavlja se pitanje stabilnosti cena, a da to ne bude isključivi zadatak Narodne banke Srbije, već i svih ostalih koji su planirali da ovu godinu završimo sa inflacijom od šest odsto. Što se tiče mera supervizije, za sada nemamo u planu ništa dodatno. Sa stanovišta monetarne politike, glavne mere su povećanje referente kamatne stope, kao što je bilo pre dve nedelje, ali i obaveza banaka da od 17. maja 10 odsto devizne obavezne rezerve drže u dinarima. Za nas je najvažnije da vidimo kakav će biti budžet nakon izbora, a to predstavlja osnovni temelj ekonomske politike za ovu godinu, ali i za naredne.

Međugodišnji rast cena na malo od marta prošle do marta ove godine je 11,8 odsto. Poljoprivredni proizvodi su poskupeli za 35,5 odsto, brašno za 40 odsto, mleko za 37 odsto... Šta treba činiti?

- Činjenica je da u regionu nisu povećane cene poljoprivrednih proizvoda, kao što je slučaj kod nas. A isprobane su sve mere da se to ne desi. Od privremene zabrane izvoza pšenice pa do ulja da se odobri interventni uvoz. U trećoj sferi zovu se proizvođači na razgovor. To je tržišni model privređivanja na srpski način. Očito da se ne shvata da se prelazak na tržišno poslovanje ne radi tako. Poskupljenje poljoprivrednih proizvoda ukazuje da najveći broj mera nije bio dovoljno efikasan i da treba nešto menjati.

U poslednjih mesec i po dana promet na međubankarskom deviznom tržištu je prepolovljen. Kako se banke i njihovi klijenti snalaze bez deviza?

- Pitanje je da li treba da bude veća izvesnost da bi bio veći promet, ili obrnuto. Što se tiče sigurnosti, jasno je da ovde za sedam i po godina nije bilo izvesnosti i da je neće biti ni posle 11. maja. S tim treba živeti.

Da li se pribojavate perioda do izbora - da ne dođe do dodatnog narušavanja makroekonomske sigurnosti?

Olakšavajuća činjenica je da su parlamentarni izbori došli kao iznenađenje uz lokalne izbore i da će biti u relativno kratkom vremenskom periodu. To znači da nema mogućnosti da se nešto vanredno potroši, da se donese neki revidirani budžet, da se krene u neke skupe kampanje. Nas mnogo više zabrinjava period posle 11. maja. Odnosno, kada će se formirati vlada, kakav će biti njen program i, treće i najvažnije, kakav će biti budžet.

Još grinfild dozvola

Nakon dobijanja preliminarne dozvole, „Moskovska banka" trebalo bi da uplati i osnivački kapital od 15 miliona evra. Da li ćete odobravati još grinfild licenci bankama?

Pre godinu i po dana smo rekli da ćemo odobravati grinfild licence bankama, a koje se ne daju na osnovu toga ko je odakle došao, koga preferiramo, već na osnovu rejtinga, odgovarajućeg bankarskog iskustva i jake kapitalne baze. One banke koje ispunjavaju ove uslove a žele da budu prisutne u Srbiji, mogu da dobiju grinfild dozvolu, ali naravno moraju prvo da je zatraže.

MMF zatvara kancelariju u Srbiji

Zašto će MMF da zatvori svoju kancelariju u Srbiji?

- Došlo je do značajnog smanjenja prihoda MMF-a, a time i broja zaposlenih kako u Vašingtonu tako i u inostranstvu. U svim zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om povlače se zaposleni, a tu sudbinu najverovatnije čeka predstavništvo MMF-a u Srbiji. Naravno, ukoliko Srbija odluči da želi nov aranžman sa tom institucijom i brzo ga sklopi, oni će ostati.

Da li je taj potez odlaska MMF-a dobar ili loš po nas?

- To je loše pošto je MMF bio važan izvor podataka o ekonomskim kretanjima i toku reformi u Srbiji i po tom osnovu značajan je kontakt za strane investitore.

Nastavak na Blic...

B92: "Povoljniji dinarski krediti"