Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo najgori u Evropi
Inflacija u Letoniji i Bugarskoj 17,5, odnosno 14,7 odsto, dok je u Srbiji rast cena na malo 14,9 odsto
Sa formiranjem nove vlade, a pogotovo izborom donedavne viceguvernerke Narodne banke Srbije dr Diane Dragutinović za ministra finansija, javnost je zapljusnuta izjavama, intervjuima, komentarima, pa i obećanjima odgovornih da će se latiti odlučnije antiinflacione politike. Kako NBS, tako i vlada, odnosno resorni ministar finansija. S pravom, reklo bi se.
Godišnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inflacija ovog leta, merena našim standardnim anketama, iznosi oko 12, a prema potrošačkim cenama, onako kako to radi Evropa, i svih 14,9 odsto. Po tom neveselom rezultatu, Srbija se ne može podičiti pred Evropom, a još manje kvalifikovati za ozbiljnijeg kandidata za ulazak u moćnu evropsku porodicu, koja, takođe, muku muči sa inflacijom, ali na daleko nižem nivou – jedva oko četiri procenta. Ta stopa je dvostruko viša od cilja Evropske centralne banke – „malo ispod dva procenta”. Godišnji rast cena u čitavoj EU, koja broji 27 članova, bila je u junu 4,2 odsto, podstaknuta, između ostalog, rastom inflacije u članicama sa područja centralne i istočne Evrope. Izazvana rekordnim cenama nafte, inflacija je u junu u evrozoni porasla najviše otkad je 1999. uvedena zajednička evropska valuta. Prošlog meseca bila je 3,7, a u junu 2007. 1,9 odsto. Najveća privreda u EU, nemačka, zabeležila je u junu jednu od najnižih stopa inflacije od 3,4 odsto, ali je ipak najviša u poslednjih 12 godina za tu državu.
U Francuskoj je inflacija, usled visokih cena energenata i sezonskog poskupljenja svežih prehrambenih proizvoda, dogurala do godišnjih 3,6 odsto. Najviše u skoro 17 godina.
Nama uteha mogu biti, ali samo donekle, Letonija i Bugarska koje su u junu zabeležile rast cena na malo d 17,5 odnosno 14,7 odsto, ali one su već u EU, a mi nismo.
U svoj toj inflaciji reči i bogougodnih najava o potrebi odlučnije borbe protiv nje zaboravlja se činjenica – da se ona sama sobom hrani i podstiče. Rastu inflatorna očekivanja, kažu stručnjaci biltena Makroekonomske analize i trendovi u svom Konjunkturnom barometru. Naravno da rastu, ne toliko od same priče o neizostavnom obuzdavanju požara cena, već usled prevelike količine obećanja iza kojih nema konkretnih poteza.
Bez sumnje, za većinu tih mera potrebno je vreme. Koliko? Mesec, dva, tri" Tradicionalnih sto dana da se nazru prvi rezultati novog kabineta? Možda i više. Vreme nam, međutim, nije saveznik. Ni građanima, a još manje tek izabranoj vladi od koje se očekuje da bude čvrst antiinflacioni oslonac NBS i guverneru Radovanu Jelašiću. Inflacija, ipak, čini svoje, a obećanja da će joj se, kada za to dođe čas, nekako doakati – ne deluje. Olako smo duha ispustili iz boce i sada treba junak da ga nekako natera da se u nju ponovo vrati. A to se „pretnjama” ne postiže. Hladne obloge na vrelo čelo dobro dođu, ali ne dotiču uzroke visoke temperature.
Srbija je, nažalost, jedna od retkih zemalja u Evropi koja uprkos rđavom iskustvu sa inflacijom stalno oboleva od iste bolesti, održava njena žarišta, koja s vremena na vreme buknu, pa se primire do nove erupcije. I to iz godine u godinu, od stare do nove vlade, pa iz početka.
Kao da ne postoje zemlje i iskustva iz ne tako dalekog sveta u kome sistem i njegove institucije rade svoj posao, bez obzira na to ima ili nema vlade, ministara, antiinflacione ili ko zna kakve politike. Oruk sistem ili lomljenje preko kolena, „šok terapija” u ekonomiji mogu nakratko doneti rezultat, ali muka je što je neodrživ na duže staze. A mi nismo po tome poznati. I 1994, s poznatim „deda Avramovim” antiinflacionim programom napravili smo čudo za svega nekoliko meseci i iz hiper prešli u zonu deflacije, ali je nismo održali duže od pola godine. „Povampirila” se jer joj je to sistem omogućio.
Sada, na sreću, nismo u toj i takvoj poziciji, ali ekonomisti dobro znaju koliko muke, strpljenja, snage, političke volje, odricanja" pa i novca treba da se inflacija svede na civilizovane stope – bar ispod pet, ako ne može tri odsto.
Zbog toga se od nove vlade, pa i ministarke finansija očekuje da što pre izađu pred javnost sa delotvornim antiinflacionim programom za čije pripremanje nisu potrebni ni MMF niti Svetska banka. Imamo, nažalost, dovoljno tog iskustva, ali ne i istrajnosti da jednom zauzdanu inflaciju održimo u zadatim okvirima. Ne. Čim je jedne godine, kao što je to bilo 2006. sputamo na lagodnih šest, već sledeće ispustimo dizgine i ona skoči na deset procenata. A čim se ona dohvati druge cifre, ni 15 ili 20 odsto nisu nemoguća misija. Valjda neće.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Potrošačke cene više 0,7 odsto
Potrošačke cene povećane su u junu 0,7 procenata u odnosu na maj, a u prema istom mesecu prošle godine 14,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najviše su povećane cene proizvoda i usluga iz oblasti transporta za 3,9 odsto, na šta je uticalo poskupljenje derivata nafte.
Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 0,6, odeće i obuće 0,5, dok su alkoholna pića i duvan, usluge u restoranima i hotelima i u obrazovanju povećane za po 0,4 odsto.
Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena, koji se obračunava po metodologiji usklađenoj s preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji.
Tanjug
[objavljeno: 18/07/2008]
