Izvor: Politika, 25.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisko još "visoko"
Sve češće se među ekonomistima provlači i teza da domaći političari štite domaće biznismene
Cene robe široke potrošnje, koje po izveštajima zvanične statistike poslednjih meseci padaju, za potrošače u Srbiji su još "visoko". Sniženja na duži rok u radnjama, sve češće ponavljaju ekonomisti, može da podstakne samo konkurencija. I to ona iz inostranstva. Naime, potrošači će kod nas za iste pare kupovati više onda kad na domaćem tržištu počne prava cenovna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utakmica.
Ovaj stav najbolje ilustruje primer da je, recimo, za 100 grama kafe, litar ulja, kilogram svinjskog mesa bez kostiju i kilogram šećera u "Idei" potrebno izdvojiti 476,96 dinara. To isto u "Intereksu" košta 443, a u "Maksiju" i "Super veru" – 531 dinar.
Međutim, iz nekog razloga, najzvučnija svetska imena među trgovinskim lancima, i pored stalnih najava ekonomskog dela vlasti, zaobilaze naše tržište. Prema rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, razlog za to sigurno nije u neprivlačnosti našeg tržišta.
– Provlači se teza da su domaći trgovinski lanci toliko ojačali i da svojom monopolskom pozicijom mogu da ugroze ostale. Sada imamo nekoliko stranih trgovinskih lanaca, ali je njihov uticaj na cene beznačajan. Ništa ne može da promeni otvaranje samo jednog ili nekoliko supermarketa. Mislim da je to više stvar političke odluke, nego atraktivnosti domaćeg tržišta – kaže Nikolić i dodaje da mu se čini da najavljeno strateško partnerstvo "Delte" i "Agrokora" nema za cilj buduće "gazdovanje" na Balkanu, već je više posledica zabrinutosti Ivice Todorića za sopstveni opstanak.
Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj strani igrači dolaze u velikom broju i otvaraju i po 50 marketa odjednom. Kako kaže Nikolić, iako Todorićev "Konzum" tamo drži više od četvrtine ukupnog prometa prehrambenih proizvoda, njegova koncentracija se može oceniti samo kao uslovno dopuštena, s obzirom da su na tom tržištu prisutni mnogi poznati trgovinski lanci, koji snagu crpe iz ogromne finansijske moći, ali i velikog broja maloprodajnih objekata.
– Istina, to je još nedovoljno da se osetnije poveća njihovo tržišno učešće, ali sasvim dovoljno da "Konzumu" ne dozvoli, ili bolje rečeno ograniči zloupotrebu dominantne pozicije. U takvom odnosu snaga nimalo ne treba da čudi odluka vlasnika "Konzuma" da potporu za predstojeći konačni obračun na hrvatskom tržištu hrane potraži u Srbiji. Rat cenama, koji će uslediti, sigurno će ugroziti sadašnju poziciju "Konzuma" – ocenio je Nikolić.
I Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, smatra da stranih trgovaca u Srbiji nema, upravo zato što se na različite načine ometa njihov dolazak.
– Nedostaje politička spremnost da se ovaj problem reši, jer svakako da veća konkurencija donosi bolju ponudu robe i usluga i niže cene. To što investitori nisu vlasnici, već samo korisnici zemlje na kojima se nalaze njihovi trgovinski objekti, svakako da je jedna od prepreka da oni dođu u većem broju. Takođe, birokratska procedura za dobijanje dozvola može dugo da potraje i da obeshrabri potencijalne ulagače. Sve češće se provlači i teza da domaći političari štite domaće biznismene, a to je vrzino kolo u koje se teško ulazi – procenio je Prokopijević.
Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga, kaže da su sve zakonske i administrativne prepreke za dolazak stranih trgovaca otklonjene, da su ekonomski i politički rizici niži, i da su, u odnosu na region, moguće profitne stope kod nas mnogo atraktivnije.
– Konkurencije na domaćem tržištu ima i ona će biti još veća. Od prvog januara, stranci će moći da kupe plac u Srbiji, pa će to olakšati proceduru izgradnje hipermarketa i dolazak velikih trgovinskih lanaca – tvrdi Srećković.
A. Nikolić
[objavljeno: 25.11.2006.]
