Izvor: B92, 10.Jan.2015, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niska inflacija nije za šampanjac
Dok u NBS niske cene smatraju istorijskim rezultatom, dotle predsednik Evropske centralne banke to smatra svojim velikim neuspehom
Ako je osnovni cilj Evropske centralne banke (ECB) stabilnost cena, zašto onda Mario Dragi, predsednik ove monetarne institucije to ne slavi?
To što je posle novembarskih 0,3 inflacija u evrozoni pala na 0,2 odsto, Dragi smatra svojim velikim neuspehom, jer uprkos merama za oporavak privrede Stari kontinent i dalje muči stagnacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Srbiji se, međutim, niska inflacija veliča kao uspeh Narodne banke Srbije, piše Politika.
Tako je nedavno objavljeno saopštenje u kom se saopštava da je "jedan od najznačajnijih rezultata koji je Narodna banka Srbije ostvarila tokom protekle godine – to što se inflacija drugu godinu zaredom kreće na nivou karakterističnom za razvijene tržišne privrede i što smo na dobrom putu da postignemo njenu trajnu stabilizaciju na niskom nivou”.
Imamo li razloga za slavlje i šta zapravo niska inflacija od oko dva odsto u našim uslovima znači? Zašto činjenica da cene ne rastu nije dobar povod da zvaničnici NBS otvore šampanjac i proslave svoj istorijski uspeh?
Da nije dobro da rast cena u dužem periodu bude ispod granice cilja (od 2,5 do 5,5 odsto), smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. I na kraju 2013. godine inflacija je bila nešto malo iznad dva odsto, podseća.
"Drugi problem je taj što je tokom 2014. godine nekoliko puta zabeležena deflacija. Da nije bilo povećanja PDV-a, rast cena bio bi na još nižem nivou. Centralna banka mora aktivnije da radi na donošenju mera za suzbijanje deflatornih uticaja. Ona to donekle čini puštanjem kursa ili neuspevanjem da ga zadrži na doskorašnjem nivou", ocenjuje Arsić.
Prema rečima Gorana Nikolića, saradnika Instituta za evropske studije odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan.
"Ako je za prošlu godinu postavljen neki inflatorni cilj i ako nije ostvaren, onda NBS nema čime da se hvali. Zbog inflacije koja je bila niža od planirane prihodi u budžetu, po osnovu poreza su podbacili. Ti prilivi bi bili veći da je rast cena bio u skladu sa planom", kaže Nikolić.
Ipak, treba reći i to da je tokom prošle godine izostalo poskupljenje nekih regulisanih cena i da bi prema nekim procenama, inflacija bila u granicama cilja da je, na primer, struja poskupela.
Pitanje je, ipak, kako u Srbiji, gde postoje veoma ružna sećanja na hiperinflaciju, objasniti da nije dobro kad cene uopšte ne rastu? U našem slučaju, ona je odraz niske tražnje, odnosno činjenice da narod nema para da kupuje, što posledično dovodi do sužavanja proizvodne baze i pada proizvodnje.
"Teško je odgovoriti na pitanje zašto nije dobro kad cene ne rastu", kaže Goran Nikolić. "Postoji naučno objašnjenje zašto niska inflacija ili deflacija nije dobra. U tom slučaju potrošači su demotivisani da troše novac, jer zašto bi nešto kupili danas ako znaju da će uskoro biti jeftinije. To odlaganje potrošnje ima negativan efekat na privredni rast i odražava se na ukupnu ekonomsku aktivnost.
Evropska i svetska štampa, inače, preplavljena je tekstovima o tom problemu pa su novinari "Njujork tajmsa” čak smislili i novu reč lowflation, koji u bukvalnom prevodu označava nisku inflaciju.
Ekonomija evrozone je na kraju trećeg tromesečja zabeležila rast od svega 0,6 odsto, uprkos svim naporima ECB-a da se izbori sa stagnacijom. Kamatna stopa ove centralne monetarne institucije je na rekordno niskom nivou 0,05 odsto, što praktično znači da novac u Evropi nikad nije bio jeftiniji, ali se to pokazalo nedovoljno za rast privredne aktivnosti. Zbog toga iz ECB-a ovih dana sve glasnije stižu najave da će posegnuti za nekonvencionalnim merama. To znači da će ECB štampani novac za kupovinu državnih obveznica.
Da evropska privreda gubi trku sa američkom videlo se u studiji Evropske komisije iz 2013. godine. Kako je u svojoj knjizi "Ekonomija krize” objavio Goran Nikolić, pozivajući se na ovu analizu, ako zemlje Evrope ne sprovedu strukturne reforme, evropska ekonomija oporavljaće se duplo sporije od američke.
"U drugom scenariju, sa strukturnim reformama, koje bi pre svega podstakle rast produktivnosti, stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) bile bi znatno više. Procenjuje se da bi prosečan rast BDP iznosio 1,4 odsto u razdoblju 2014. do 2023. Pomenuta studija ukazuje da će evrozona 2023. imati životni standard u odnosu na SAD koji će biti manji nego sredinom šezdesetih. Ako se to ostvari, životni standard u evrozoni biće samo oko 60 odsto američkog nivoa u 2023. godine”, piše Nikolić.
Dakle, sve nade da će privredni oporavak u Srbiji povući brzi evropski voz, za sada padaju u vodu. Jer, stagnacija će po svemu sudeći, postati hronična boljka privrede Starog kontinenta.
