Izvor: Politika, 25.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam dadilja privrednicima
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl veruje da je uprkos svetskoj krizi pravi trenutak za ulaganja austrijskih kompanija u Srbiju
Austrijanac Kristof Lajtl ne žali novac kad u bečkim trgovinama naiđe na srpsku pršutu. Raduje ga i što će se ovdašnji vinari uskoro predstaviti u Austriji.
„Šta ima bolje nego da se opustite uz odličan pršut i dobro vino iz Srbije?”
Kao predsednik austrijske privredne komore uveren je da Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima šta da ponudi svetu, ali i da se bitka za kupce više ne bije nižim cenama, već kvalitetom proizvoda i ljudi.
– Da je Srbija u tome sve bolja, dovoljno govori podatak da je izvoz u Austriju u prvom polugodištu uvećala za 36 odsto, konstatuje Lajtl.
Istina, prema srpskoj statistici, minus u spoljnotrgovinskoj razmeni (koja je za osam meseci dostigla 718,4 miliona i do Nove godine bi mogla da premaši milijardu dolara) i dalje je na našoj strani. U svakom slučaju, Austrija je jedan od najznačajnijih partnera srpske privrede. Ovogodišnji izvozni pomak delom se može pripisati i investicijama austrijskih kompanija i banaka u Srbiju proteklih godina. A bilo ih je više nego iz bilo koje druge zemlje – ukupno više od dve milijarde dolara.
– U Srbiji je prisutno gotovo 300 austrijskih firmi i većina je veoma zadovoljna poslovanjem u ovoj zemlji.
A šta je kao prvi čovek austrijske privrede, prilikom ovonedeljne posete Beogradu, sugerisao predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću, potpredsedniku Dinkiću i svom kolegi Bugarinu? Šta bi to Srbija trebalo da promeni i uradi kako bi postala još poželjnija za investitore?
– Srpskoj vladi nisu potrebne moje sugestije. Posle 20 godina, tokom kojih je ispala iz igre, Srbija se uspešno vraća u evropske tokove. Što se tiče uslova za investiranje, nije realno očekivati da oni odjednom ovde budu isti kao u Austriji. Ali očekujemo da se Srbija potrudi da što brže zadovolji sve više evropskih standarda – da ima objektivnu regulativu, da ne pravi razliku između domaćih i stranih ulagača, da obezbedi fer pristup i jednaka pravila za sve učesnike na tržištu...
Iz Beograda Lajtl odlazi sa utiskom o dobrim perspektivama za austrijske investitore, a prednost ove investicione destinacije u odnosu na druge vidi u sličnosti mentaliteta, kulture i blizini.
– Iz Beča ste za sat u Beogradu. Nemam ništa protiv da ljudi svoj kapital ulažu u Kinu ili arapske zemlje, ali postoji jedna austrijska poslovica koja kaže: okreni se i pogledaj, možda dobro vidiš i oko sebe. Možda ima nešto bolje i na bližim odredištima.
Da li je onda svojim domaćinima doneo najave novih investicija? Bilo je nagoveštaja dolaska nekih trgovinskih lanaca.
– Svi su pozvani da investiraju, a ja Srbiju najiskrenije preporučujem. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ovo je pravi trenutak za investiranje u ovu zemlju, iako su neki uslovi lošiji nego pre krize. Ipak, konačne odluke donose same kompanije.
Kao privrednik čija se porodica već petu generaciju bavi trgovinom građevinskim materijalima, Lajtl najavljuje da će sa sinom, ako im se ukaže prilika, ulagati u Srbiju.
– Možda ćemo naći neku ciglanu koja traži partnera. Predsednik Tadić mi je preporučio ulaganja na jugu Srbije, kako bi se napravio balans između razvijenijeg severa i nerazvijenijih područja. Ako se pojavi neko preduzeće zainteresovano za džoint venčrs sa mojom firmom, rado ću o tome razgovarati.
Na naše podsećanje da neke austrijske firme nisu realizovale svoje namere u Srbiji, da je „Atek” za malo izgubio Bor, da je NIS (za koji bi sigurno bio zainteresovan i OMV) prodat bez tendera, da se sada sa konzorcijumom „Alpina– Por” pregovara o raskidu koncesije i na pitanje da li je tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima bilo reči o tim projektima, Kristof Lajtl odgovara kratko i vrlo diplomatski. I negira da je u Beograd došao da bi lobirao za svoje firme.
– Nisam ničija dadilja. Tu sam da našim firmama otvorim vrata, ali kroz njih moraju sami da prođu.
Za detalje o eventualno traženim ili nuđenim rešenjima za pomenute sporne projekte upućuje nas na pojedinačne firme.
– Oni su razgovarali o konkretnim poslovima. To su poslovni ljudi i govorili su otvoreno. Ali o tome morate razgovarati sa njima. Ja sam uveren da kad postoji želja, onda ima i puta: kad pravi ljudi kontaktiraju, onda se i rešenje nađe.
-----------------------------------------------------------
Partnerstvo za biznis
Predsednik Privredne komore Austrije, iz Beograda se, do sledećeg puta – u Tursku, vraća u Beč: da izbliza prati zbivanja oko formiranja nove vlade. Pre godinu-dve tvrdio je da političke promene u Austriji ne utiču mnogo na privredni život: „Ovde (u Austriji) vlada razum a ne emocije” . Za razliku od austrijskih, srpski privrednici se žale da im političari često pokvare poslove, a javnost sve više ima utisak da je prevelika sprega između biznisa (onog krupnog) i politike.
– Svaka vlada zavisi od privrede i privreda od vlade. Ako je vlada nesposobna – privreda trpi, a ako privreda ne funkcioniše, onda ni vlada neće dugo opstati. Privrednici u Austriji imaju jak uticaj na vladu, ali nisu dominantni: mi smo dobar partner vladi. I svaka koja je naše sugestije prihvatala bila je na dobrom putu. One koje to nisu činile imale su probleme i lošu vladavinu, kaže Kristof Lajtl.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 26/10/2008]
