Izvor: B92, 19.Mar.2011, 06:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nije kriv za bedu i otkaze
Novi Sad -- Pojedini državni funkcioneri u Srbiji, a među njima i premijer, optužili su nedavno jednog ministra za gubitak 400.000 radnih mesta i najniže plate u regionu.
Ipak, bio je to tek pokušaj da se kroz međupartijske sukobe zamaskiraju promašaji u saniranju posledica ekonomske krize.
Populizam u ekonomiji, međutim, vraća se kao bumerang. Nažalost, ne samo njegovim promoterima. U nekim pravno uređenim državama, elita čak može biti pozvana na odgovornost i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog nemara.
Tako na primer, na hiljadama svetlosnih godina po poimanju uloge politike na tržištu udaljenom Islandu, sledi sudski proces protiv bivšeg šefa Vlade Geira Hortea. Njega su islandski parlamentraci pred tamošnjim specijalnim sudom optužili da nije sprečio finansijski krah svoje zemlje 2008. godine.
Horte i guverner islandske centralne banke David Odson optuženi su za „grubi propust” jer su dopustili da se finansijski sektor bez odgovarajućeg nadzora pregreje. Horte je, inače, na funckiji premijera bio od juna 2006. godine do februara 2009. godine, kada je zbog krize morao podneti ostavku.
Međutim, državna elita u Srbiji očigledno ne brine brigu s kakvom se danas nosi bivša islandska vlada, iako su optužbe na račun jednog ministra za tako ozbiljne ekonomske propuste isto što i priznanje političkog poraza cele Vlade. O odgovornosti ipak niko ni ne razmišlja. Očigledno je to i u potezima koji su usledili kroz famoznu rekonstrukciju Vlade.
Niko nije odgovoran za tvrdnje s početka krize da se već tad Srbija „lagano kreće ka izlazu iz teške ekonomske situacije”, ili pak trijumfalne procene da je upravo globalna kriza „naša šansa”.
Niko, naravno, nije odgovoran ni zbog toga što je na spavanju dočekan pad stranih investicija, koje komplikovana i korumpirana birokratija teško može privući. Mere koje je Vlada Srbije tad preduzela, uz formiranje kriznog tima, svodile su se na stezanje kaiša u glomaznoj upravi, odnosno zamrzavanje i limitiranje plata državnih činovnika.
Prihodi od privatizacije su presušili, dok su oni prethodni korišćeni za održavanje političkog rejtinga, odnosno kupovnu socijalnog mira i krpljenje budžetskih rupa, a ne za investiranje u proizvodnju. A istorijski podvig lade, kako je u javnosti predstavljeno kratkoročno zamrzavanje plata u javnom sektoru, po procenama ekonomista dovelo je do beznačajnih ušteda, svega oko dve milijarde dinara. Ono što im je preostalo je sve skuplje zaduživanje u inostranstvu.
U Srbiji nema odgovornosti za populizam. Iako su ekonomisti upozoravali na visoku cenu populizma, Vlada je tržištu pretpostavila unutarstranačke dogovore, među kojima je i onaj o nerealnom povećanju penzija, čiji cilj je bio samo očuvanje koalicije na vlasti.
