Izvor: Politika, 02.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad nismo prevarili kupce
Naši partneri nam stalno dižu lestvicu, i da ih ne slušamo ne bismo postojali, kaže vlasnik „Galeb grupe“ Radoslav Veselinović
Ivan Gluvaković ima 21 godinu, diplomu Mašinsko-tehničke škole iz Šapca, tri godine radnog staža, radno mesto za modernom CNC mašinom i platu od 28.408 dinara. Pre tri godine ovaj momak došao je sa desetak drugova u Fabriku metalne ambalaže „Galeb grupe" na praksu sa titulom pobednika na školskom takmičenju. Neki su kasnije otišli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na studije, nekima se nije svidelo da rade u proizvodnji, a trojica-četvorica su ostali u fabrici i sada zarađuju i po 36.000 dinara. Ivan Gluvaković i ostalih 800 zaposlenih u „Galeb grupi" prave godišnji bruto prihod u iznosu preko 100.000 evra po radniku. Plan je da iduće godine prave 140.000 evra, a cilj je da 2014. godine bude 200.000 hiljada evra bruto prihoda po radniku.
Kad je pre sedam godina vlasnik „Galeb grupe” Radoslav Veselinović privatizovao „Metaloplastiku", plata je bila ispod 50 maraka, sada je u Fabrici metalne ambalaže preko 300 evra, tada je prerađivano 800 tona metala a danas se proizvodi preko 8.000 tona, tada je radilo 500 radnika, sada 122. Sada 40 odsto proizvodnje ide u izvoz, naredne godine biće 60 odsto i to je proizvod (limenke, tube, aerosol boce, krunski i navojni zatvarači) koji je konkurentan na evropskom tržištu.
Veselinović i njegov „Galeb" sredinom novembra postali su vlasnici nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost koncipirane po kriterijumima Evropske nagrade za kvalitet. Na pitanje kako se postaje poslovno izvrstan, odnosno konkurentan na tržištu, predsednik kompanije „Galeb grupa" Radoslav Veselinović odgovara poređenjem:
– Kad sam kupio „Metaloplastiku", zatvarač za flaše prodavan je po 14 maraka za komad, što bi po današnjim cenama bilo sedam evra.Kupci su ga često vraćali zbog lošeg kvaliteta i firma je imala gubitak. Danas ga mi prodajemo za četiri evra, a cena repromaterijala skočila je 50 odsto. Da bismo postali konkurentni, morali smo da uštedimo repromaterijal, vreme, energiju, radnu snagu, logistiku. Da bismo sve to uštedeli, morali smo da kupimo i instaliramo najsavremeniju opremu. Sada prodajemo zatvarač za četiri evra i imamo profit. Svake godine restrukturisanja od 2002. do 2005. godine pravili smo po milion evra gubitka, da bismo tek od 2006. pravili milion evra dobitka.
Osim „Metaloplastike", u procesu privatizacije „Galeb grupa" je kupilajoš nekoliko preduzeća iz stečaja, na aukcijama ili tenderima. Kupljena je fabrika metalne ambalaže „Lim produkt" iz Novog Sada kod koje je zadržana i povećana proizvodnja. Zatim Fabrika signalnih uređaja iz Beograda, koja je imala 26 neisplaćenih plata, velika dugovanja za poreze i doprinose, više od 150 sudskih sporova, rasturenu proizvodnju, a bivši radnici pravili su signalne uređaje po garažama. Danas je ta fabrika vratila kompletnu proizvodnju, ima nove programe (automatski pružni prelazi, automatsko upravljanje železničkim stanicama) i razvija se zbog Koridora 10. I već je partner „Simensu”, „Alstomu”, „Talesu”...
Kupljena je potom Fabrika telekomunikacija „Dži-Ti”, gde je ukupan prihod podignut tri puta, pa Fabrika signalnih uređaja „Sigma" iz Subotice, fabrika „Zimpa" iz Uba, gde je investirano 2,5 miliona evra u opremu i kompletnu organizaciju. Ta fabrika danas ima kompletno novu opremu sa najmodernijim CNC mašinama. „Sva preduzeća bila su devastirana i u lošem stanju. Imao sam malo para i nisam mogao ni da kupujem bolja preduzeća", kaže Veselinović. Koristeći iskustva „Galeba", Veselinović je standarde svoje privatne firme prenosio na privatizovana društvena preduzeća:
– Uvek sam išao i gledao šta se dešava u svetu i trudio se da to primenim u svojoj kompaniji. Moj slogan je „’Galeb’ je partner najboljima". I od njih sam učio i primenjivao. Ako želite da poštujete rokove, da držite maksimalan kvalitet i trudite se da stalno bude još bolji, onda je to poslovna izvrsnost. Nikad nismo naplatili našem kupcu nešto što mu nije odgovaralo. Primenjujemo najsavremenije tehnologije u proizvodnji i najsavremeniju edukaciju. Imamo ljude koji znaju da prepoznaju šta treba jednoj kompaniji, a zatim imamo i tehniku za to, imamo informacionu tehnologiju i druge alate koji su nam potrebni da to isprati i sagleda. Naših 350 računara vezano je onlajn na server 24 časa, imamo najbolja „Microsoftova" poslovna rešenja. I za sve to potrošili smo milion evra. Bez toga ne može da se radi i ide dalje. U svakom momentu imamo informacije o našem kupcu, o tržištu, u kom je statusu radni nalog za određeni proizvod, koji ga radnik proizvodi, šta je plaćeno, gde se kasni s naplatom... To je kompletna baza ekonomskih, finansijskih, proizvodnih i organizacionih podataka. A informaciona tehnologija nam dosta pomaže da predviđamo poslovanje. U dobrom delu kompanija već imamo petogodišnje planove, ali nam je cilj da do polovine 2010. imamo u svim kompanijama takve planove.
Ko Vas tera da dižete lestvicu tako visoko?
Pa da tako ne radimo, ne bismo postojali kao firma. Konkurencija bi nas isterala sa tržišta. Nama je poslodavac naš kupac i mi se trudimo da ga zadovoljimo. On nam stalno diže lestvicu. U želji da opstanemo, sada smo jedna od najmodernijih i najvećih fabrika na Balkanu. Mi smo lider na Balkanu i jedna od deset najboljih fabrika u Evropi. Držimo preko 80 odsto tržišta Srbije, plan nam je da zauzmemo 70 odsto regionalnog tržišta, izvozimo u Italiju, Bugarsku, Rusiju, Albaniju, Australiju, Škotsku... Naš proizvod po ceni i kvalitetu može u svet bez problema. Sva preduzeća, osim „Zavarivača" izVranja koje smo kupili ove godine, diglismo na noge, sva pozitivno posluju, a imamo i pozitivne ocene Agencije za privatizaciju.
„Zavarivač" je kupljen na tenderu ove godine. Do sada su ljudi iz „Galeba" snimali stanje i pronašli skriveni gubitak veći od 200 miliona dinara, pa je ponovo rađena revizija poslovanja.
– Vrlo je teška situacija, imamo kupoprodajni ugovor koji nas obavezuje prema Agenciji za privatizaciju i prema radnicima. Oni nas dosta ograničavaju i sada vodimo razgovore sa sindikatom da napravimo socijalni program. Dosta smo investirali, vodili ljude na edukaciju u Nemačku da im pokažemo kako firma sa pet puta manje radnika proizvodi šest puta više.
Miša Brkić
Sutra: Sindikat vodi „Zavarivač” u bankrot
[objavljeno: 03/12/2009.]
