Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije rodilo za izvoz
Izuzetak u ovoletošnjem berićetu samo šećerna repa koja će podmiriti i domaće bilanse i kvotu za EU
Posledice ovogodišnje suše u Srbiji još se procenjuju, ali je već sada izvesno da podbačaj nije toliki da bi bilansi domaće potrošnje bili ugroženi. Druga priča će, svakako, biti spoljnotrgovinski rezultati koji će očigledno biti umanjeni, jer će biti manje robe za izvoz. Pri sadašnjim cenama žitarica i uljarica na svetskom tržištu može se slobodno reći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da smo propustili priliku za dobru zaradu.
Skidanje jesenjih useva već je počelo. Sekretar Odbora za poljoprivredu u PKS Milan Prostran kaže da je počela žetva suncokreta i da će ovogodišnji prinos biti za oko 20 odsto manji nego lane i iznosiće oko 306.000 tona. Bilans ulja za domaće potrebe neće biti ugrožen.
- Manji rod suncokreta nije samo posledica suše, već i manje zasejanih površina kojih je ove godine bilo 146.000 hektara. Pre neku godinu ovom uljaricom smo sejali i do 200.000 hektara, a razlog za manji interes proizvođača su, svakako, ugovorni odnosi sa prerađivačima. Ne možemo sve da svalimo na sušu - kaže Prostran.
Zbog manjeg roda sva je prilika da će se na tržištu voditi borba za ovu uljaricu. "Sojaprotein" - Bečej već je, kažu, ponudio otkupnu cenu od 24 dinara po kilogramu što je znatno povećanje u odnosu na lanjskih 14 dinara ili tada ugovorenih 175 evra po toni.
Žetva soje samo što nije počela, a procenjuje se da će ovogodišnji rod biti oko 330.000 tona, odnosno 23 odsto manji nego lane. Kukuruz je ove godine najviše podbacio i procene statistike su da se očekuje rod od 4,4 miliona tona što je 27 odsto manje nego prethodne godine. I ovaj manji rod pokriva domaće potrebe. U narednih 15 dana trebalo bi da počne berba ranih hibrida kukuruza, a onih kasnijih krajem septembra.
- Optimista sam i smatram da će, bez obzira na pomenute procene, koje su urađene na osnovu stanja useva 31. jula, prinos kukuruza biti veći, jer su nedavne kiše popravile stanje tog useva. Poznato je da rod kukuruza ima najveći uticaj na ukupno povećanje ili smanjenje poljoprivredne proizvodnje, jer mu je takozvani ponder 22-23 odsto - kaže Prostran.
Prema njegovim rečima, očekuje se rod šećerne repe od 3.050.000 tona, što je za 4,5 odsto manje nego lane. U ovom slučaju proizvodnja će biti dovoljna i za domaće potrebe za šećerom, kao i za kvotu za izvoz u EU.
Poslednji podaci statistike pokazuju da je ovogodišnji prinos pšenice 1,4 odsto manji od prošlogodišnjeg i iznosi 1,85 miliona tona. Ovaj naš stručnjak kaže da manji rod nije posledica ni suše, ni manjih površina, već vrlo niskih ulaganja. To je dovelo do toga da nam prinos po hektaru bude samo 3,3 tone što je na nivou rezultata iz šezdesetih godina prošlog veka. Mi kao da ignorišemo dešavanja na svetskom tržištu i potencijalnu zaradu. Već izvesno vreme, kao posledica potrošnje uljarica za biodizel i kukuruza za bioetanol, cene žitarica su porasle. SAD su, na primer, 35 svoje proizvodnje kukuruza preradile u bioetanol i otuda nagli skok cena ove žitarice u svetu. Po Prostranovim procenama, situacija bi mogla da se promeni koliko ove jeseni i da ratari zaseju veće površine pod pšenicom čija cena ovih dana dostiže, na svetskim berzama, istorijske maksimume.
Suša je prepolovila rod krompira tako da bi potrošači valjalo da se pripreme na više cene. Proizvođači ove godine mogu biti na dobitku za razliku od prošle kada je višak bio 200.000 do 300.000 tona, a tradicionalnim kupcima u Rumuniji i Bugarskoj nismo mogli da ga prodamo zbog njihovih izmenjenih carinskih propisa kao posledica pristupa EU. Prostran primećuje da kod krompira važe, kao i kod svinja, ciklusi kada se dobija i gubi u ovoj proizvodnji.
Ova godina je za voćarstvo u celini bila izuzetno rodna u odnosu na prethodne, jer su rane sorte voća rodile više, dok su plodovi letnjih i jesenjih sorti zbog suše ipak lošijeg kvaliteta, sitniji su i prinosi su nešto manji. Rod ranog voća - jagoda, trešanja, višanja i ranih sorti šljive 30 do 40 odsto je veći u odnosu na prosečan prinos iz prethodnih godina i kvalitet plodova je dobar.
Prinosi maline su bili veći nego prethodnih godina i iznosili su od osam do 10 tona po hektaru, ali su ukupne ubrane količine manje nego ranijih godina, jer je zbog visokih temperatura kampanja berbe kraće trajala.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Počela žetva soje
Sremska Mitrovica - U Sremu je počela žetva soje, kojom je zasejano više od 20.000 hektara, a prinosi su neujednačeni i kreću se od 1,1 do dve tone po hektaru, saopšteno je u Sremskoj privrednoj komori u Sremskoj Mitrovici.
U toku je žetva na parcelama koje su u lošijem stanju, te u Komori očekuju da će kasnije prinosi soje biti bolji i da će u proseku iznositi dve tone po hektaru.
U Sremu je lane dobijena, u proseku, 3,1 tona soje po hektaru, a ove godine prinos te uljarice je umanjen čak 35 odsto zbog dugotrajne suše i tropskih vrućina u julu.
-----------------------------------------------------------
... i suncokreta
Veliko Orašje - Na ekonomiji Zemljoradničke zadruge u Velikom Orašju, kod Velike Plane, počela je žetva suncokreta kojim je zasejano 50 hektara. Suša je umanjila rod, pa prosečan hektarski prinos te uljarice na početku žetve iznosi oko dve, a očekuje sa da će biti i blizu tri tone po hektaru.
Suncokret se lageruje u silos u Žabarima, a celokupan rod biće isporučen uljari "Dunavka" u Velikom Gradištu, koja tu uljaricu otkupljuje od zemljoradnika po ceni od 275 evra za tonu.
Niska otkupna cena i veliki troškovi proizvodnje uticali su da proizvodnja suncokreta u Velikoj Plani opadne sa ranijih 1.000 na približno 300 hektara u ovoj godini, navode poljoprivredni stručnjaci.
Tanjug
[objavljeno: 25.08.2007.]
